Nišlijka oživela recept iz Prvog svetskog rata – napravila najstariji kolač koji je čuvao srpsku vojsku. I domaćice su zaboravile na njega [VIDEO]

140

Na gastro-manifestacijama širom juga Srbije, među modernim kolačima i maštovitim poslasticama, posebnu pažnju privlači – „šljivko”, stari srpski kolač koji potiče iz vremena kada čokolada nije postojala u domovima. Ovaj kolač, za koji kažu da je prvi koji je napravljen u Srbiji, služio je i srpskim vojnicima kao izvor energije.

Nišlijka Slavica Jančković,  jedina u ovom kraju čuva i promoviše recept za ovaj zaboravljeni kolač. Ona kaže da je „šljivko” prava amajlija srpske tradicije.

„Pričamo o tom kolaču jer je jedinstven, jer je naš i jer ga skoro niko više ne pravi. Možda neko negde i radi, ali ja nikad nisam videla. Zato svaku priliku koristim da ga predstavim – na gastro-manifestacijama ili bilo gde, da se vidi i da ljudi probaju. Interesovanje je veliko, svima se dopada”, kaže Slavica.

Kolač, objašnjava ona, datira iz vremena Osmanskog carstva i Prvog svetskog rata, kada je bio omiljena i često jedina poslastica dece i vojnika.

„Zove se šljivko, i to je prva poslastica koja je darivana deci umesto čokolade. Koristili su ga i vojnici, jer je kaloričan i jak – davao im je snagu da izdrže. Možemo reći da je ovaj kolač, na neki način, čuvao srpsku vojsku.”

Receptura je jednostavna, ali posebna: šljiva se prvo skuva do gustine džema, zatim se dodaje kukuruzno brašno, sve se oblikuje u disk i suši na listu od kupusa.

„To je potpuno prirodan kolač, bez šećera, zdrav i energetski jak. Pravo autentično pakovanje bilo je u listu od kupine, a list su kasnije koristili i za čaj, jer je lekovit”, objašnjava Jančković.

Slavica otkriva da je recept pronašla u starim zapisima, ali da je sećanje na „šljivko” nosila još iz detinjstva.

„Moja baka ga je pravila, bila sam mala, ali se sećam ukusa. Kad sam kasnije našla zapis o tom kolaču i napravila ga, osetila sam isti onaj ukus iz detinjstva. Bila sam presrećna što sam uspela da ga oživim.”

Danas, zahvaljujući njoj, „šljivko” ponovo pronalazi svoje mesto na trpezama – kao deo tradicije, uspomena i ukusa prošlih vremena koji, kako kaže Slavica, „hrani dušu baš kao nekada”.