Glas Juga 
Socijalisti ne žele da lažu narod, zalažu se za istinu koliko god bolna bila. Ravoj temelje na ulaganja u proizvodnju i misleće ljude, rekao je u intervjuu za Glas juga prof. dr Igor Novaković, predsednik Gradskog odbora SPS-a u Nišu. Socijalistička partija ne okoliša s narodom; umesto toga, hrabro zagovara transparentnost i postavlja pitanja koja su ključna za budućnost grada Niša i države. U razgovoru s nama, prof. dr Novaković otvara vrata u političku arenu, otkrivajući zašto je zaokret neophodan i kakve promene treba da budu na dnevnom redu.
“Otrežnjenje je prva stvar, koje je neophodna svima koji su u vlasti. Političari, za razliku od privrednika, prave politički proizvod koji u ovom trenutku daje adekvatne rezultate. Republička vlada je pri tome mnogo pomogla jer ne verujem da bi sa ovim budžetom mi mogli sami. On jeste značajno veći ali su i cene značajno porasle. Moramo, dakle, da prestanemo da lažemo sebe i da prestanemo da narodu prodajemo pokvareni politički proizvod. Drugim rečima vlast u Nišu treba da prati formiranje koalicione vlasti na nivou Srbije. Zamislite vlast koja se protivi republičkoj vlasti. To bi bila utopija i četri izgubljene godine za Nišlije.”
Meni to liči gospodine Novakoviću na postavljanje dijagnoze. Koja je najveća bolest od koje političari boluju
“Laganje sebe, Nišlija i neznanje. To mora pod hitno da prestane. Političari nisu svesni da lažući sebe, prave veliku grešku i nanose ogromnu štetu i sebi i građanima Niša. SPS je najstarija partija po broju godina postojanja. Najmlađa, međutim, po broju godina onih koji u gradu čine izvršnu vlast. A ti mladi ljudi su svesni da će im se, ukoliko nastave ovako da rade, sve vratiti kao boomerang. Da će posle odlaganja problema stići naplata dugova, koje oni moraju da vraćaju jer će biti prisutni i u narednom mandatu.Zato rešenja ne smeju biti kratkog daha, već strateška i dugoročna. Ne smeju biti od danas do sutra, da se pokrpe rupe dok smo mi na vlasti, već moraju biti na duge staze, makar tada SPS i ne bila u vlasti. Tako se bori za građane, a ne za sebe.”
Vi, zapravo, tražite od političara da se odreknu sebe i svojih interesa. Ne čini li vam se da je to nemoguće u našim uslovima?
“U principu jeste, ali drugog izlaza nema. Moramo da prestanemo da o sebi razmišljamo kao da smo centar svega. Moramo da prestanemo da nerealno mislimo o sebi. Da narodu, ali pre svega sebi, kažemo šta može, a šta ne može. Nismo mi nebeski narod kako zamišljamo, nismo mi država u sedištu Evrope kako smo umislili, jer npr. i Nemci i Švajcarci misle isto. Niš nije treći po veličini grad samo zato što je teritorijalno veliki. I Beograd i Novi Sad i Beč misle da su bitne raskrsnice puteva. I jesu iz njihove pespektive. Ako se ne spustimo na zemlju, i ne progovorimo istinu onda upadamo u novu bolest. Tako veliki i tako važni, u svojim glavama, umislili smo da su drugi obavezni da nam pomažu. A nas neće pomogati Republika ako ne budemo komplementarni vlasti u Vladi Srbije. Vidim da inostrani faktor pokušava da izmisli grupe gradjana koje bi, bez ikakvog poznavanja lokalne samouprave, državne uprave i finansiranja lokalne samouprave da vladaju gradom. Da čekamo još četiri godine da se nauče? Zamislite situaciju u kojoj bi ja poželeo da budem hirurg ili oftamolog? Država je najsloženiji proizvod ljudskog roda i najmanje greške vode u recesiju, pa i u depresiju.”
Da li Imamo problem sa sektorom JKP?
“Taj raskorak između prihodovne strane, na kojoj se planiraju prihodi koji se nikada neće naplatiti i knjiženja imovine koja je davno amortizovana i neupotrebljiva i neotpisivanjem toga mi povećavamo prihode, i potrošnje će nas upropastiti. Mi smo stručnjaci da kreiramo sistemski deficit, da ga prenesemo u budućnost, da reprograme pokrivamo kreditima. Onda donesemo čitav niz reformi, ali ih nikada ne sprovodimo u praksi. Naši direktori slave kad uspeju da uzmu kredit. U prošlosti uzet je kredit za stadion i halu Čair. Izdvojen je novac i iz budžeta, a hala je projekat koji se radi od republičkih para. I šta smo dobili? Sada imamo imovinu koja je neproizvodna. Ne kažem da Niš ne treba da ima sportsku halu, ali pre toga mora da ima proizvodnu halu. Ako se već zadužujemo kao grad, onda je logično da se zadužujemo za kreiranje novih radnih zona, za grinfild investicije i uređenje zemljišta za gradnju. I mi slavimo takve poteze. Verovatno bi u nebesa digli onog direktora koji bi uspeo da podigne kredit sa rokom otplate do 2500-te godine. Što je laž veća, to je rezultat bolji. Narod nekako guta takve udice, jer mu trenutno prijaju i odgovaraju. Te udice su smišljene u kuhinjama inostranog faktora koji bi patriotsku opciju da skine sa vlasti i dovede one koji će nas kolonizovati.
Uz rizik da izgube poene kod građana u ovom trenutku, socijalisti ne žele da igraju ovakvu igru. Želimo da građanima kažemo istinu jer ovakvo uljuljkivanje može sve nas kroz vrlo kratko vreme da odvede na dno iz kojeg se nećemo izvući jer smo sve što smo imali potrošili, a više nemamo ni gde da se pozajmljujemo.
Smatramo da je strateška analiza stanja potrebna odmah i sada. Analiza koja bi uočila sve slabosti i predočila mogućnosti, koja bi nam ukazala na raskorak između naših stremljenja i mogućih dostignuća. Ja sam i dao rešenje za ovaj problem i to jedno JKP sa nekoliko sektora koji ce činiti dosadašnja javna preduzeća. I to znači jedan director, jedan nadzorni odbor, jedno mesto za svu dokumentaciju potrebnu privredi i jedan čovek koji nije izdvojen centar moći. Pa buduća vlast neće morati da se bori i prima izveštaje sa deset mesta, nego sa jednog. I taj jedan direktor će moći da smenjuje neefikasne direktore sektora u danu. Imaš plan, nemaš izvršenje-dovidjenja.”
Šta to u prevodu gospodine Novakoviću znači? Da li SPS ima viziju kako bi to trebalo učiniti?
“Pa upravo o tome vam i govorim. Dijagnozu bolesti imamo, a sada bolest treba lečiti. Nama je, pre svega, potreban SISTEM, zato što imamo poremećenu strukturu kapitala. Mi ne znamo ni šta od imovine imamo, niti šta izdajemo, niti da li se redovno plaćaju računi i ostanu, na kraju, ogromni dugovi zakupaca, koje na kraju plate gradjani.
Gradski portfolio imovine je i kao većine gradjana Srbije, imaš stan, vikendicu i kola, a nemaš za zajedničke troškove ili za kupovinu zimskih guma. Tako i grad ima mnogo imovine, ali niko se ne usudjuje da kaže kolika je, da li je ekonomično zadržati toliku nepokretnu imovinu jer u vreme blockchaina, mi nemamo bazu podataka imovine.
I pokretna je smešna, jer se uvek iznerviram ogromnim brojem vozila u dvorištu SG koja su pokvarena, stara, ne upotrebljavaju se decenijama a grad ih ne otpisuje. I ona se knjiže na prihodovnoj strani i imaju neku vrednost. To sve treba podhitno otpisati i kupiti nova vozila jer sam siguran da će svaki elaborat pokazati da je skuplje održavanje na godišnjem nivou nego rata za lizing.
Potrebno nam je PLANIRANJE, NOVA ORGANIZACIJA, drugačija KADROVSKA STRUKTURA i mnogo bolja KONTROLA.
Da uradimo analizu, pokazalo bi se da imamo više kuća nego domaćinstava. Da imamo veći mortalitet od nataliteta. Da imamo omladinu čiji problem rešavamo tako što im damo pasoš u ruke i pošaljemo ih u svet. A onda nam deca, kada se snađu u svetu, šalju novac koji mi trošimo, ne proizvodeći i dalje ništa. Da li je to smisao opstanka i šansa za napredak?
Proizvodnja je prioritet svih prioriteta. Ako ne angažujemo sve proizvodne kapacitete stvorićemo obaveze i za nerođenu decu. A to možemo da uradimo samo ukoliko angažujemo pametne i obrazovane, stručne ljude koji će organizovati proces proizvodnje, a ne one koji na značajna, strateška mesta dolaze po političkoj liniji.
Mi smo napravili politički sistem u gradu koji liči na Autobus – ima 5000 kubika (broj radnika u lokalnoj samoupravi), troši 50 litara na 100 km (plate zaposlenih), ide 10 km na sat (produktivnost) i stalno se kvari. Nama je potrebna Tojota koja ima 1000 kubika, troši 3l ili je hybrid i ide 200 na sat.“
I, kako nameravate da to uradite?
“Strategija razvoja grada , zasnovana na postojećem stanju, broj jedan. Naša ideja je – da se što više novca ulaže u proizvodnju. U ovoj fazi – u pripremu zemljišta za grinfild investicije . Da prestanemo da gradimo hale i sale, jer nam je pre toga potrebnije da jedemo i živimo. I kada dajemo dozvole za gradnju, da pre toga infrastrukturno pripremimo te delove grada. Moj deo grada je proglašen za zonu visoke naseljenosti I sada će se rušiti kuće a pre neki dan je završeno asfaltiranje ulice bez rekonstrukcije vodovodne I kanalizacione mreže. Naselje Vagres je nabolji primer, na strmom brdu, napravljeno je celo naselje, sa starom infrastrukturom. To nije ozbiljno. To ne mora ni grad da plati. Jednostavno obavežete investitora.
Oživljavanje koncepta primarne poljoprivredne proizvodnje je jedna od ideja SPS-a. Mi taj projekat već imamo gotov. On podrazumeva učeće lokalne samouprave sa 5%, države sa 10% i EU sa 85%. Druga faza podrazumeva ulaganje od 10 000 eura u domaćinstvo koje se odluči na primarnu poljoprivrednu proizvodnju, a novac bi se vraćao kroz 4 godine. U trećoj fazi imamo sekundarne ili tercijalne proizvode.
Građanima želimo da omogućimo da najpre ostvare osnovno pravo, pravo na rad. Pa da im onda proklamujemo sva ostala prava – na obrazovanje, na zdravstvenu ili socijalnu zaštitu. Uzimanje kredita treba zaiustaviti. Kao i reprogramiranje dugova. Treba preispitati sve privatizacije i restrukturiranja nekada društvenih preduzeća. Preispitati zašto se ne plaćaju porezi i doprinosi zaposlenima u privatnim preduzećima.
Skoro mi neko reče da mora da ima mnogo glasova jer je pomogao mnogim ljudima. Pa to ti je posao. To je poziv. To je život, život nije priča o životu kakav bi trebalo da bude, već o životu kakav ustvari jeste. Ako želimo nešto da popravimo i uradimo. A SPS želi.”
Ne mislite li da ovakvom pričom možete da uplašite narod i oterate ga u drugi politički tabor, tabor koji nudi ružičastu sliku i lep život.
“Ja sam real-političar i pripadam stranci koja se zalaže za istinu. I mislim da je treba reći, koliko god bolela. Opozicija je četiri godine bila u šumi kao partizani, a sada želi da 40 godina bude na vlasti. Socijalistička partija to ne želi, i to neće.
Živimo u jako složenom i teškom vremenu u kojem se ne zna kome je teže – siromašnima, bogatima ili najbogatijima. Ne zna se čije su suze vrelije, ali narod voli da gleda serije u kojima i bogati plaču. Bez obzira što sam i dalje ostaje siromašan i jadan. Socijalistička partija želi da promeni sliku. Da stvori uslove u kojima će život svih biti, ne jednak, ali pravedan i stvaran.”
