Violeta Milićević 
Parastosom, polaganjem venaca i pomenom žrtvama, obeležena je 83. godišnjica proboja Logora 12. februar na Crvenom Krstu u Nišu. Izviđači su u čast logoraša tradicionalno organizovali marš, a građani su uz pratnju istoričara obišli memorijalni kompleks i slušali o slobodi i stradanju srpskog, romskog i jevrejskog stanovništva.
Prošle su 83 godine od prvog organizovanog bekstva iz koncentracionog logora na Crvenom krstu u Nišu. Samo pet meseci od osnivanja ovog logora, u hladnoj februarskoj noći 1942. godine, njih 147 iz sobe broj 12 krenulo je na žice. Njih 105, predvođenih Brankom Bjegovićem, uspelo je da pobegne. U znak odmazde, nacisti su na Bubnju streljali 850 ljudi.
Svake godine logor „12. februar“ obiđe više od 25.000 ljudi iz naše zemlje, ali i zapadnih evropskih zemalja. Tako se čuva i prenosi istina o stradanjima i hrabrosti logoraša, kažu istoričari.
„Danas je veoma važan datum. Treba da zapamtimo ovaj trenutak. Prošle su 83 godine od 12. februara 1942. godine, kada je izvršen proboj ovog logora. Od 147 logoraša, 105 je uspelo da pobegne. Ovo je bilo prvo organizovano bekstvo u porobljenoj Evropi, koje je snažno odjeknulo širom kontinenta. Imamo obavezu i svetu dužnost da čuvamo tradiciju i sećanje na ove heroje koji su izvršili taj podvig, ali i na sve žrtve koje smo podneli u Drugom svetskom ratu“, rekao je kustos Narodnog muzeja Niš, Nebojša Ozimić.
Dodao je da je logor na Crvenom krstu formiran u septembru 1941. godine, a rasformiran 14. septembra 1944. godine.
„Godišnje imamo u proseku oko 25.000 posetilaca. Nadamo se da ćemo ove godine premašiti tu brojku. To će zavisiti od više faktora, ali mi ćemo učiniti sve da taj broj povećamo“, istakao je Ozimić.
Na pitanje da li postoje nepoznati detalji o bekstvu, Ozimić kaže da nema tajni.
„Javno smo objavili izjave ljudi koji su učestvovali u bekstvu i koji su, u periodu od 1955. do 1980. godine, saradnicima Narodnog muzeja ispričali šta se dogodilo te noći. Moja uloga je bila da prikupim njihove izjave, da ih naučno obradim i pružim čitaocima širu priču o ovom bekstvu“, objasnio je.
Najpotresnija priča, kako kaže, bila je osećaj bespomoćnosti logoraša koji su uspeli da pobegnu.
„Kada su prelazili preko žice, niko nije govorio o tome da su gazili sneg dubine između 70 centimetara i metar. Uglavnom su im ostali u sećanju krici njihovih drugova koji nisu mogli da se izvuku, koji su ostali na žicama ili koji su tražili pomoć. Za one koji su pobegli i doživeli oslobođenje, ovo je ostala duboka trauma, jer tokom samog bekstva nije bilo mogućnosti da se pomogne drugima“, naveo je Ozimić.
Obeležavanju godišnjice prisustvovao je i zamenik predsednika Skupštine grada Niša, Vladica Maričić.
„Danas je 12. februar – dan kada su 1942. godine logoraši iz koncentracionog logora „Crveni krst“ izveli prvi organizovani proboj u celoj okupiranoj Evropi. Ovi datumi, poput 12. februara, 15. februara i dana u oktobru kada je oslobođen Niš u Prvom i Drugom svetskom ratu, podsećaju nas da je naš narod kroz istoriju uvek bio protiv okupatora, da je uvek želeo da sam upravlja svojom zemljom i da je uvek bio na strani pravde i pobede. Stratišta poput Bubnja i logor u „Crvenom krstu“ treba da nas stalno opominju na zločine koji su počinjeni nad srpskim narodom, rodoljubima, običnim građanima, Jevrejima i Romima u Nišu tokom Drugog svetskog rata“, poručio je Maričić.
U logoru na Crvenom krstu bilo je zatočeno više od 30.000 ljudi, koji su mučeni i zlostavljani, a oko 10.000 njih streljano je na Bubnju.
