Glas Juga 
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Preobraženje Gospodnje, praznik posvećen trenutku kada se, prema hrišćanskom predanju, Hristos na gori Tavor preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost.
Preobraženje Gospodnje je događaj opisan u Jevanđeljima Novog zaveta, tokom kojeg je Isus Hristos postao kao svetlost. Pravoslavni vernici ga slave 19. avgusta, a ove godine praznik pada u ponedeljak. Preobraženje je posvećeno Hristovom preobraženju na gori Tavor, kada je najavljeno stradanje i slava Sina Božijeg. Jednog dana, treće godine propovedi na zemlji, Isus je poveo apostole Petra, Jakova i Jovana na goru Tavor na molitvu.
Letnje Bogojavljenje i narodna verovanje
Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao letnje Bogojavljenje, jer su se i tada otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca. Veruje se da se, uoči praznika, na nebu otvaraju „Božja vrata“ na kojima se pojavljuje sam Gospod i ispunjava želje.
Preobraženje uvek pada u vreme Gospojinskog posta. Inače je ovaj post veoma strog i uglavnom se posti na vodi, ali je na praznik Preobraženja dozvoljena riba na trpezi.
U crkvama, na kraju svetih liturgija, osveštava se grožđe i deli narodu, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje zemlja daje, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće. Brojni su hramovi posvećeni ovom prazniku, a u mnogim mestima održavaju se vašari.
Na Preobraženje se preobražava list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija, te se smatra da se na sutrašnji dan završava leto. Veruje se takođe da se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava, zato treba pogledati u nebo.
