Emilija Marjanović Na današnji dan pre 84 godine, 12. februara 1942. godine, u Nišu se dogodio proboj logoraša iz nacističkog koncentracionog logora na Crvenom krstu, prvi organizovani bek iz jednog nacističkog logora u porobljenoj Evropi. Tog dana 147 logoraša krenulo je u bekstvo, a njih 105 uspelo je da se domogne slobode.
Logor na Crvenom krstu formiran je 1941. godine, a prvi zatočenici bili su Jevreji iz Niša i jugoistočne Srbije, a zatim i Srbi i Romi. Prema dostupnim podacima, kroz logor je prošlo oko 30.000 ljudi, dok je oko 10.000 njih streljano na brdu Bubanj.
Tim povodom danas su u Memorijalnom kompleksu „12. februar“ položeni venci u znak sećanja na stradale Srbe, Jevreje i Rome.
Predsednik Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkih ratova Srbije Anđelko Milićević istakao je da je obeležavanje ovog datuma podsećanje na stradanja širom zemlje.
„Danas se sećamo svih stradanja, ne samo u logoru Crveni krst, na Bubnju i u Nišu, već i na mnogim mestima južno od Niša, poput Surdulice i Bojnika, kao i stradanja u Hercegovini. To ne smemo zaboraviti. Tri pesnice na Bubnju, gde je ubijeno oko 12.000 nedužnih ljudi, opominju nas da niko i nikada nema pravo da zaboravi“, poručio je Milićević.
Predsednik Skupštine Grada Niša prof. dr Igor Novaković naglasio je značaj negovanja kulture sećanja, posebno među mladima.
„Kultura sećanja na antifašističku borbu jeste kultura sećanja na slobodu. Narod koji ne pamti svoju istoriju nema ni budućnost. Drago mi je što su se danas ovde okupila i deca i izviđači, jer je važno da mladi uče o svojoj prošlosti i o stradanju svojih sugrađana“, rekao je Novaković.
Pre polaganja venaca, sveštenstvo Eparhije niške održalo je parastos, dok je molitvu pročitao i vrhovni rabin Jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asiel.
Tradicionalno, izviđači – učesnici marša „Tragom logoraša“ – predali su raport tokom ceremonije.
Viši kustos Narodnog muzeja u Nišu, Nebojša Ozimić, istakao je da Memorijalni kompleks ima snažan emotivni i obrazovni značaj.
„Potomci stradalih i preživelih sve češće dolaze ovde, gde su njihovi preci stradali ili preživeli. Logor je sačuvan u izvornom obliku, a postavka je prilagođena širokom krugu posetilaca. Gotovo svako odavde izađe sa snažnim emocijama, shvatajući šta se na ovom mestu dogodilo“, naveo je Ozimić.
Nakon odavanja počasti žrtvama, okupljeni su obišli logorske zgrade u Memorijalnom kompleksu Logora na Crvenom krstu.
