Glas Juga 
Danas, širom sveta, radnici i sindikalne organizacije obeležavaju Prvi maj, dan koji nosi duboku istorijsku simboliku i čije obeležavanje seže sve do 19. veka. Međunarodni praznik radničkog pokreta ili praznik rada proslavlja se 1. maja u znak sećanja na događaje koji su zauvek promenili tok radničkih prava.
Ovaj dan ima korene u radničkim borbama za osmočasovno radno vreme koje su kulminirale u Čikagu 1886. godine. Na stotine hiljada američkih radnika izašlo je na ulice zahtevajući kraći radni dan. Ovi protesti, koji su trajali nekoliko dana, kulminirali su sukobima između radnika i štrajkbrehera, a brutalno su ugušeni od strane policije, ostavljajući iza sebe žrtve i povređene.
Ogorčeni zločinima i represijom, grupa anarhista je pozvala radnike da se naoružaju i nastave sa protestima. Tragični događaji 4. maja, kada je bačena bomba na skup, ostavili su dubok trag, sa sedam mrtvih i mnogobrojnim povređenima. Odmah nakon toga, osam anarhista, uključujući vođe Avgusta Spajsa i Alberta Parsonsa, optuženo je za ove događaje i osuđeno na smrt.
Ova tragedija je postala katalizator za internacionalno prepoznavanje 1. maja kao dana solidarnosti radnika širom sveta. Na prvom kongresu Druge internacionale 1889. godine, odlučeno je da Prvi maj postane zajednički praznik svih radnika.
U Srbiji, obeležavanje Prvog maja ima dugu istoriju, koja je kulminirala sa dolaskom komunističkih vlasti. U periodu komunističke Jugoslavije, ovaj praznik postao je centralni državni praznik, obeležavan velikim vojnim paradama i proslavama širom zemlje. Ironično, Prvi maj je postao neradni dan, uz organizovane izlete u prirodu i proslave.
Međutim, u zemlji njegovog “rođenja”, Sjedinjenim Američkim Državama, Prvi maj nije državni praznik. Nakon Oktobarske revolucije i širenja komunističkih ideja, američki radnički pokreti su se odrekli ovog praznika zbog njegovih političkih konotacija. Umesto toga, kao Praznik rada, SAD praznuju prvi ponedeljak u septembru.
Prvi maj ostaje duboko usađen u istoriji radničkih borbi i solidarnosti. Dok se obeležava širom sveta, podseća nas na važnost kontinuirane borbe za pravednije uslove rada i poštovanje radničkih prava.
Image by Rudy and Peter Skitterians from Pixabay
Prvi maj kroz vreme: Otvoreni krug radničkih prava i proslava
Od izlaska sunca do lokalnih parkova, Prvi maj, praznik rada, proteklih decenija prošao je kroz mnoge transformacije odrazavajući društvene i ekonomske promene u Srbiji.
1963-1983: Uranak – Proslava Prvog maja od izlaska sunca
U periodu od 1963. do 1983. godine, Prvi maj je bio svečano obeležavanje kolektivnog duha i radničke solidarnosti. Radnici su neradni dan provodili uz nadoknadu u visini polovine plate, dok su svečanosti bile organizovane širom zemlje. Tradicija prvomajskog uranka postala je sinonim za okupljanje uz logorsku vatru i jutarnje zbore.
1983-1993: Sindikalna putovanja i pokloni iz fri-šopova
Dolaskom osamdesetih godina, kapitalistički uticaji počeli su da se primećuju u jugoslovenskom društvu. Popularnost prvomajskih izleta u prirodu opadala je, a sve više radnika biralo je šoping ture kao način proslave praznika. Prinudni odmori postali su učestaliji, a plate su počele kasniti ili biti isplaćivane u ratama.
1993-2003: Bez plate, prava i mira – pravac lokalni parkovi
Devedesete su donele ekonomske krize i ratove, ostavljajući radnike na kolenima. Proslava Prvog maja preselila se na lokalna izletišta, praćena alkoholom i muzikom novokomponovane patriotsko-romantičarske scene. U vreme teške ekonomske situacije, praznik je gubio svoj smisao.
2003-2013: Borba za prava radnika – opet?
U ovom periodu, borba za prava radnika ponovo je postala aktuelna. Nakon neuspelih privatizacija, mnogi su ostali bez posla i suočili se s finansijskim poteškoćama. Prvomajski izleti ostali su popularni, ali su mnogi morali izvlačiti novac iz šteka da bi ih finansirali.
Prvi maj je kroz godine odražavao društvene i ekonomske promene u Srbiji. Dok se obeležava, podseća nas na kontinuiranu borbu za prava radnika i izazove s kojima se suočavaju.
