Violeta Milićević 
Na današnji dan, pre tačno 90 godina, Niš je prvi put ušao u vazdušni saobraćajni sistem Kraljevine Jugoslavije. Prvi putnički avion, tadašnje nacionalne avio-kompanije „Aeroput“, poleteo je 1. maja 1935. godine sa beogradskog aerodroma, sleteo u Niš, pa nastavio ka Skoplju, Bitolju i Solunu. Devet decenija kasnije, sa Aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu svakodnevno poleću avioni koji povezuju jug Srbije sa Frankfurtom, Istanbulom, Bečom, Tivatom, Maltom, pa čak i Tunisom.
Danas je ovaj jubilej obeležen na simboličan način – promotivnim letom medijskih ekipa na relaciji Niš–Beograd u organizaciji nacionalne avio-kompanije „Air Serbia“. Direktor Aerodroma Srbije Mihajlo Zdravković podsetio je okupljene da je upravo „Aeroput“, preteča današnje Air Serbije, uspostavio prvu liniju iz Niša.
„Let iz Beograda do Skoplja, sa međusletanjem u Nišu, obavljao se svakog dana – ujutru ka jugu, popodne ka severu. Tadašnji avion putovao je do Beograda 70 minuta, a karta je koštala 200 dinara. Danas do prestonice letimo za 35 minuta, a karta košta oko 2.000 dinara“, rekao je Zdravković.
On ističe da su se tada koristile letelice poput tromotornog „Spartan kruizera“, od kojih je jedan nosio ime „Niš“, i da je jedan od aviona bio čak i proizveden u Srbiji, u fabrici iz Majura. Danas su to moderni „Airbus“ avioni sa naprednom opremom i daleko većim standardima bezbednosti.
„Posebno smo ponosni na to što naš aerodrom danas ima modernu infrastrukturu, novu terminalnu zgradu i što iz Niša možete leteti ka Frankfurtu, Istanbulu, Beču, Ljubljani, Kelnu, pa čak i ka letnjim destinacijama poput Antalije, Tunisa i Krfa“, dodaje Zdravković.
Moderni razvoj niškog aerodroma beleži se poslednjih godina, naročito nakon 2016. godine, kada se intenzivira niskotarifni avio-saobraćaj. Danas sa Aerodroma „Konstantin Veliki“ lete kompanije kao što su Ryanair, Wizz Air i Er Srbija, povezujući jug Srbije sa evropskim metropolama: Frankfurt, Keln, Istanbul, Ljubljana, Beč, Bazel, Stokholm, Memingen, Krf, Malta, Tivat, Atina, a čarterima i Tunis i Antalija.
Putnici: „Brže, jeftinije, čistije – tako treba da bude svuda“
Na današnjem letu ka Beogradu razgovarali smo sa nekoliko putnika. Među njima je bila i Marija Saobraćić, koja iz Niša preko Beograda putuje do Osla.
„Ovo mi štedi vreme i novac. Izbegavam gužve na auto-putu i parkinge. A karta je stvarno povoljna“, kaže ona.
Jasmina Andrijević iz Leskovca leti prvi put ovom linijom.
„Sve je sjajno organizovano. Prezadovoljni smo, pogotovo što nam ova linija omogućava da stignemo do Osla, a onda dalje i do Stavangera. Samo bih volela da ima više letova. Češće!“
Rafe Redžepi iz Preševa kaže da koristi aerodrom u Nišu kad god može.
„Putujem za Memingen. Ovo mi je već drugi let i veoma sam zadovoljan. Sve je brže, bolje i lakše nego ranije.“
Putnik koji već tri decenije živi u Švajcarskoj, kaže da je oduševljen napretkom.
„Letim za Memingen. Kod nas u Švajcarskoj je sve pedantno i čisto, ali sada i ovde mogu da kažem – svaka čast. Ovako treba da izgleda aerodrom. Ipak je ovo matica, ovde su naši koreni.“
Oni koji često koriste letove sa niškog aerodroma primećuju i da su infrastrukturne promene i novi sadržaji aerodroma ono što uliva nadu da i jug Srbije može da se razvija brzo i kvalitetno.
„Samo neka se gradi, da ne dozvolimo da gluposti koče napredak. Pogledajte ovu čistoću, ovu lepotu. Šta više da tražimo?“
ISTORIJSKA ULOGA NIŠA U SRPSKOJ AVIACIJI
Niški aerodrom ima znatno dužu istoriju od samog putničkog saobraćaja. Prvi aerodrom u Nišu osnovan je još 1912. godine, nedugo nakon što su braća Rajt poletela prvi avion u istoriji. Aerodrom kod Medoševca služio je vojnim potrebama, a prvi zabeleženi borbeni letovi u Srbiji izvedeni su upravo odatle tokom balkanskih ratova. Niš je tada imao značajnu ulogu kao vazduhoplovna baza Kraljevine Srbije.
„Veliki doprinos uvođenju Niša u mrežu redovnih avio-linija dao je tadašnji predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije i Nišlija, dr Artemije Cvetković. Zahvaljujući njegovom uticaju, Aeroput otvara poslovnicu u Nišu, u Obrenovićevoj ulici broj 35. Odatle se organizovao i prevoz autobusima do aerodroma – ujutru za Beograd, uveče za Skoplje“, podsećaju Aerodromske novine.
Jedan od najslavnijih aviona Aeroputa, model „Spartan Cruiser“ sa oznakom YU-SAP, nosio je naziv „Niš“. Letelica je, nažalost, doživela udes 1936. godine, ali je ostala simbol prvih civilnih letova iz grada na Nišavi.
Letovi iz Niša odvijali su se sezonski – od maja do oktobra, svakodnevno osim nedeljom. Do 1940. godine linije su bile u funkciji, ali ih je prekid Drugog svetskog rata zaustavio. Tek posle rata, u socijalističkoj Jugoslaviji, obnavlja se saobraćaj, najpre za potrebe vojske, a potom i za civile.
Aerodrom danas: vrata juga ka Evropi
Aerodrom danas nosi ime Konstantin Veliki, po rimskom caru rođenom u Nišu. On je, simbolično, bio jedan od prvih vladara koji je uvideo važnost saobraćaja i infrastrukture, gradeći puteve i mostove po carstvu. Danas, u 21. veku, Niš nastavlja njegovim stopama – ali u vazduhu.
„Ovaj jubilej nije samo podsećanje na prošlost, već i putokaz ka budućnosti. Niš ima potencijal da postane regionalni vazduhoplovni centar, uz podršku države i lokalne samouprave. U planu je dalje širenje kapaciteta, kao i modernizacija piste i servisnih objekata“, zaključio je Mihajlo Zdravković.
Od pionirskih letova Aeroputa do savremenih Airbusova Er Srbije, istorija niškog vazduhoplovstva odražava širu priču o usponima i padovima, ali i o stalnoj težnji ka napretku. Ovaj jubilej nije kraj poglavlja, već nova tačka poletanja – za još bolje linije, infrastrukturu i mesto Niša na mapi evropskih gradova sa razvijenim aviosaobraćajem.
Pročitajte još…
Kako je prvi avion 1935. godine uveo Niš u svet – 90 godina avijacije u Nišu
