Ponosno stoji ušuškana u klisuru Nišave i radi kao prvog dana. A sagrađena je davne 1931. godine i bila je druga elektrana u Nišu. Hidroelektranu “Sićevo” karakterišu jedinstvena tehnička rešenja, jer su mašine originalne. Sasvim zasluženo, odlukom Vlade Srbije mala hidroelektrana je nedavno proglašena za spomenik kulture. Predstavlјa najatraktivniji deo celokupnog toka reke.
Osnova za izgradnju ove elektrane bila je ratna reparacija koju je grad Niš dobio za opravku male HE “Sveta Petka” posle Prvog svetskog rata. Projekat za hidroelektranu uradio je “Simens Šukert” i odmah isporučio opremu. Izgradnja građevinskog dela elektrane poverena je nakon licitacije preduzimaču Milanu Milјkoviću iz Zaječara. Radovi su počeli krajem 1928. godine. U istorijskim knjigama ostalo je zabeleženo da je očekivani završetak radova graditelјa, u leto 1929. godine prekinulo veliko nevreme sa poplavom. Voda je odnela veći deo građevinskog materijala sa gradilišta i oštetila dobar deo izvedenih radova. Slična nepogoda zadesila je gradilište i naredne godine. Sve to uticalo je na produžetak rokova i poskuplјenje radova. Hidroelektrana “Sićevo” konačno je 1931. godine krenula u probni rad. Nakon otklanjanja uočenih nedostataka na građevinskom delu stavlјena je u redovni pogon, sa dve godine zakašnjenja od početka radova.
“Hidroelektrana “Sićevo” se ubraja u takozvane mini hidroelktrane zbog svog malog kapaciteta instalisane snage koja iznosi ispod 10 megavolti. Brana, dovodni kanal i mašinska hala čine celinu koja je zaštićena ovom prilikom. U podnožju sela Sićevo na nekih 6 kilometara od hidroelektrane Sveta Petka nalazi se brana hidroelektrane “Sićevo” koja je dužine oko 50 metara. Sastoji se od tri betonska stuba i dva zatvarača koji se nalaze između tih stubova, dužine od 19 metara. Ta brana na tom mestu usmerava vodu koja dovodnim kanalom dužine od 2000 metara dolazi do ove mini hidroelektrane”, objašnjava Nebojša Bosanac iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš.
U samoj minihidroelektrani koja je otprilike dimenzije 30×15 metara, nalaze se tri agregata, dva sa horizontalnom osovinom, a jedan je sa vertikalnom osovinom okretanja.
“Hidroelektrana “Sićevo” ima veliki istorijski značaj najviše za Niš. U tom trenutku je bila druga po redu, ali je pridonosila industrijskom razvoju Niša, osvetljavanju domaćinstava i bila je veoma značajna u tom momentu”, istakao je Bosanac.
Ova elektrana je i dalje u finkciji, sve mašine rade od vremena nastanka. Prestajale su sa radom samo u trenucima kada su rađeni remonti.
“Zgrada elektrane je zidana u neoklasicističkom stilu i odlikuje se jednim interesantnim završetkom atike koji je jedinstven na našim prostorima”, rekao je Bosanac.
Eletrana mora da ostane takva kakva jeste, sačuvaće se u ovom obliku.
“Izvesno je da će Elektroprivreda Srbije graditi ovde u blizini još jednu elektranu koja će proširiti njene kapacitete, a ova ostaje ovakva kakva jeste”, zaključio je Bosanac.
Ovde se nikada ništa nije ozbiljnije kvarilo, a o hidroelektrani brinu zaposleni. I dan-danas proizvodi više od 4 miliona kilovat sati godišnje, što je prema nekim procenama dovoljno za godišnju potrošnju više od 300 domaćinstava.
Niš je početkom prošlog veka odavde dobio struju najpre za ulično osvetljenje. Podaci govori da je tadašnji predsednik niške opštine Todor Milovanović bio vizionar, ali i da se uvođenje struje nije baš dopadalo svima.
Bosanac je otkrio da ima još hidroelektrana na našem području koje su u planu da budu proglašene kulturnim dobrom Srbije, a još jedna koja je u ovom paketu proglašena je hiroelektrana u Vučju, o kojoj će Glas juga tek prisati.
View this post on Instagram