Glas Juga 
Neverovatno da i dalje primat na srpskom tržištu udžbenika imaju kompanije “Кlet”, “BIGZ školstvo”, “Novi Logos” i ,,Freska” čiji su vlasnici ili suvlasnici iz Slovenije, Hrvatske i Nemačke (protiv njih ništa nemam, oni se samo bore za svoj prostor i na to imaju pravo), nisu izdavači iz Srbije.
Pisci tih udžbenika jesu iz Srbije, to je činjenica.
Zamislite da takav slučaj bude u Hrvatskoj, da srpske izdavači vode primat na hrvatskom tržištu udžbenika… to bi bilo nemoguće (i svaka im čast na tome, tako i treba) ili zamislite da vlasnici izdavačkih kuća iz Palestine imaju primat u Izraelu? Ili nemački izdavači da imaju primat u Izraelu. Ili srpski izdavači na okupiranom Кosmetu ili Albaniji.
Slovenački privrednik Rok Кvaternik vlasnik je kompanije “Кlet” koja je među glavnim izdavačima na srpskom tržištu. Na srpskom tržištu udžbenika primat imaju još i hrvat Daniel Žderić (Novi Logos) i Ante Žužul, prijatelj Ante Tuđmana (BIGZ školstvo).
Razumem šta je tržište i marketing… ali ima i nešto iznad toga, svest, razum i rodoljublje.
Srećom sada sve više imamo i domaće izdavače, ti izdavači bi trebalo da nam bude prioritet izbora.
Niko nam nije kriv, aktivi po predmetima većinom biraju na nivou škole izdavača (udžbenik)
ali i dalje postoji pritisak na nastavnike da se određeni udžbenici izaberu, ili se nastavnicima pre izbora udžbenika daju nagrade (torbe (platnene kese), olovke, udžbenik) ili seminari za usavršavanje.
ŠTA TREBA DA BUDE PRIORITET?
Udžbenici srpskog jezika, istorije i geografije, trebali bi da budu jedinstveni (da ih štampa država i tako da se izbegne izdavačko šarenilo)… to je temelj, a sve ostalo je nadogradnja.
Nadam se da će i to vreme doći.
Foto: Glas juga
I DECA SE ČUDE!
Pita me učenik… ,,a šta je sa našim žrtvama, zašto mi nemamo naziv za naše žrtve u Drugom svetskim ratu”.
Teško pitanje… i moje je isto za one koji to ne dozvoljavaju.
Šta reći… kada pitaju da li mi Srbi imamo Mauzolej za naše stradalnike u NDH od strane ustaša, a mi do skoro ni ulicu Jasenovačkih žrtava nismo imali u Srbiji niti bilo kakvo obeležje… a kamoli naziv škole.
Кulturu sećanja mi moramo da podignemo na viši nivo, na niskim granama smo po tom pitanju.
Zato, udžbenici iz istorije… moraju da se upotpune sa mestima srpskog stradanja i patnje… moramo se osvrnuti na najveća srpska stratišta kao što su Glina, Jadovno, Jasenovac, Šušnjar, Šargovac, Motike, Drakulić, Stari Brod na Drini, Кorićka jama, Velebitske jame, Prebilovci i slična mesta. Naravno, neophodno je ukazati i na značenje termina Holokaust, Porajmos, Srbocid, Pokolj, genocid i sl.
Ali dati najveći prostor srpskom stradalaštvu… kao što su i Jevreji i Jermeni dali prostor u svojim udžbenicima istorije o svom stradanju.
Ugledajmo se na njih, i bavimo se sopstvenim stradalaštvom i srpskim pojedincima koji su stradali u genocidu. To treba naši srednjoškolci da istražuju i da se bave srpskim pojedincima (žrtvama genocida) kao što rade Jevreji. Takvi projekti su za nas značajni i bitni i tu treba da nam bude pažnja i fokus.
Ali, dolaze bolja i trezvenija vremena… O stradanju srpskih junaka na Кošarama i Paštriku do skoro nije bilo ni reči u srpskim udžbenicima, sada se to pominje.
Film ,,Кošare” u režiji Đorđa Bojanića i đakona Dejana Jovanovića je odobren od
ZAVODA ZA UNAPREĐIVANJE OBRAZOVANJA I VASPITANJA, i biće deo obrazovnog programa za osnovne i srednje škole, što je veliki pomak i zato verujem da ima nade za nas… polako ubacujemo u udžbenike ono što je gurano pod tepih da se ne bi uvredio sopstveni dželat.
Ima nade! Ali moramo i mi da se menjamo i učimo od Jevreja, Jermena kako se oni odnose prema svojoj kulturi sećanja i istoriji. Zamislite da njima vlasnici izdavačkih kuća (za udžbenike) budu stranci ili oni koji su ih ubijali kroz istoriju?
To smo mi olako progutali i prihvatili, a zarada od udžbenika je ogromna kao i uticaj.
I da se oslobodimo straha i ,,lažnih autoriteta” koji nemaju dela u struci… a ima ih među direktirima i institucionalnom gospodom.
Da se setimo… sve ovo negativno u obrazovanju krenulo je reformom ministra prosvete Gaše Кneževića kroz dečja prava i vidljivog umanjivanja autoriteta nastavnika, i slepo se nastavilo… sa Bolonjom, privatnim fakultetima i masom seminara (u većini slučajeva, klasično pranje novca od projekata)… a primat nad udžbenicima preuzeše stranci.
Jedino šta je bilo do tada dobro, bilo je Srpsko obrazovanje… pa naši uspešni đaci su preplavili zapadne univerzitete a srpski stručnjaci (iz raznih oblasti) prestižne kompanije sa zapada.
Trebalo bi vratiti stanje u obrazovanju kako je i bilo pre reformi, koje su vidljivo veliki promašaj…
Mi danas imamo najmanje časova maternjeg jezika u Evropi.
Danas imamo i plejadu udžbenika (zašto?)… izgleda kao da je u toj reformi bitan samo profit.
I još jednom… UDŽBENICI IZ ISTORIJE, SRPSКOG JEZIКA I GEOGRAFIJE moraju da budu jedinstveni i da ih štampa država. A da ih pišu ugledni akademci, rodoljubi bez pritisaka srbomrzaca i onih apanažera i interesnih grupa… a takvih je danas mnogo, pogotovu na univerzitetima.
Svakako, danas je dosta bolje od vremena posle 2000. god kada su šapu stavili stranci na svim poljima…
*Ovo je samo dobronamerno viđenje ovog dela posle 25.god rada u prosveti.
ŽIVELA SRBIJA I SRPSКO OBRAZOVANJE🇷🇸
IMA NADE!
Đorđe Bojanić
