Violeta Milićević 
U holu Istorijskog arhiva Niš otvorena je gostujuća izložba Arhiva Jugoslavije pod nazivom „Od Antverpena do Seula – Učešće srpskih olimpijaca (Jugoslavija) na letnjim olimpijskim igrama 1920–1988”. Ova bogata postavka, koju prati i interaktivni digitalni sadržaj putem QR kodova, predstavlja dragoceno arhivsko svedočanstvo o učešću srpskih sportista u jugoslovenskim timovima na olimpijskim igrama u periodu od gotovo sedam decenija.
Izložbu je otvorio trostruki olimpijac i višestruki šampion države u atletici, profesor Aleksandar Raković, koji je podelio emotivne utiske o vremenu kada je Jugoslavija bila sportska sila.
„Ja nisam učestvovao na Olimpijskim igrama u bivšoj SFRJ, ali sam nastupao za njenu reprezentaciju. Kad vidim sve ove slike i dokumenta, vraćaju me u neko ozbiljno vreme, u državu koja je mnogo ulagala u sport“, rekao je Raković.
„Ne smemo da zaboravimo tu istoriju. Ove fotografije treba da ostanu i da podsećaju mlađe generacije kako je to nekad bilo.“
U ime Arhiva Jugoslavije govorio je direktor Milan Terzić, podsetivši da je izložba prvi put predstavljena prošlog leta u Parizu, u Kulturnom centru Srbije, a potom u Zrenjaninu i Beogradu.
„Arhiv Jugoslavije čuva oko 40 kilometara arhivske građe, a ovaj projekat je nastao na osnovu fonda Olimpijskog komiteta Jugoslavije, koji je kod nas pohranjen i dostupan istraživačima. Saradnja sa Istorijskim arhivom Niš je važan korak ka širenju dostupnosti ove građe širom Srbije“, istakao je Terzić.
Jedan od autora izložbe, viši arhivista Dragan Teodosić, naglasio je dokumentarnu vrednost postavke.
„Rad na ovoj izložbi trajao je šest meseci. Prikazano je učešće srpskih sportista u 17 olimpijskih igara kroz 36 visećih i 6 velikih banera, a posetioci putem QR kodova mogu pristupiti dodatnom arhivskom materijalu.“
Među izloženim eksponatima nalaze se i fotografije i dokumenta vezana za poznate sportiste poput Radivoja Koraća, Svetlane Kitić, Vladimira Divca, kao i snimci i pripremni dokumenti iz arhive o Nišlijama poput Vladimira Grozdanovića i Dragana Stojkovića Piksija.
Izložba ostaje otvorena do 1. septembra 2025. godine. Publika će imati priliku da, osim fizičkog prikaza, putem digitalnih materijala dublje istraži priče koje svedoče o učešću naših sportista na igrama – od Antverpena 1920. do Seula 1988. godine.
Kako je naglašeno na otvaranju, ovo je i početak intenzivnije saradnje Arhiva Jugoslavije i niške institucije, a u planu su i nove zajedničke izložbe – među njima i ona o Ivi Andriću povodom 50 godina od njegove smrti.
