Violeta Milićević 
Prikazi beogradskih naselja kroz film „Montevideo, Bog te video“, mnoge je nateralo na razmišljanje kako je u to vreme bilo tada u varoši Nišu. Upravo autorski dvojac Boban Janković i Maja Kitanović je donekle vođen tom idejom listao slikovite prikaze fudbalskog Niša iz „Niških novina“ iz 1933. godine i to prikazao u knjizi „Prilozi za istoriju fudbala u Nišu kroz staru štampu iz 1933. godine“, u izdanju Istorijskog arhiva Niš.
Slikovitost, bogatstvo reči, prenos lepote fudbalske igre u tekst sadržane su starim tekstovima niških novinara, što je retkost danas naći. Upravo ta suvoparnost i šablonsko pisanje sportskih izveštaja je nateralo autore da prikažu kako je to bilo pre oko 90 godina u Nišu.
Koautorka knjige istoričarka Maja Kitanović kaže da je ideja trebalo prvobitno da bude realizovana u članku za „Peščanik“, ali iz 1933. godine je sačuvano puno podataka, pa je članak ipak postao monografija.
„To je jedina godina za koju su sačuvani svi podaci, od prvog do poslednjeg broja. Za sve ostale godine su samo fragmentarno, nemamo detaljni prikaz cele sportske godine, već samo u nekim kratkim crtama. U knjizi ima tačno 52 broja „Niških novina“, koje su izlazile kao nedeljne novine“, navela je Maja Kitanović.
Koautor, istoričar i arhivski savetnik, Boban Janković ističe da je naročito bio impresioniran stilom pisanja, uz upotrebu sportskih termina koji se danas ne koriste.
„Listajući staru štampu, naročito me je impresionirao stil pisanja, to kako su novinari tog vremena pisali o tim događajima. Ima dosta arhaizma, koristili su neke reči, koje se danas ne koriste u fudbalu. Mirko Radenković, novinar, mogu reći da je on treći autor ove knjige, zato što smo koristili njegove tekstove, on je na jedan slikovit način dao opise tih fudbalskih mečeva, koji su se odigravali ovde u Nišu“, kaže Janković.
Recenzent knjige Srđan Tomić kaže da su štampani mediji tada bili prestižni, a „Niške novine“ su prenosile događaje sa terena fudbalskih klubova Pobede, Građanskog, Sinđelića, Omladinca i Gajreta. Tomić podseća da su se ti tereni nalazili na prostoru od današnjeg Apelacionog suda pa sve do Trošarine.
„Fudbalski događaji u tom periodu su bili izraz kulture življenja i iskaz zdravog stila života, koji se negovao u ovom gradu. Prema tome, ako ste nekog od viđenijih Nišlija želeli da vidite, bio da je zanatlija, trgovac ili činovnik, svakako ste mogli da ih nađete kod igrališta pomenutih klubova“, rekao je Tomić.
On dodaje da se kroz tekstove izveštača oseća prisnost sa fudbalerima, koje su često oslovljavali i nadimcima. Članci dočaravaju i Niš kroz svoju svakodnevicu, kroz priče iz kafe i kroz te članke se oseća toplina koju je imao tadašnji Niš, kaže Tomić.
Iako Arhiv ne poseduje sve brojeve „Niških novina“ iz 1934. i 1935. godine, plan autora je da nastave s prikazom međuratnog periodu u fudbalskom Nišu, ali žele da obuhvate i period od 1941. do 1944. kada je Niš bio pod okupacijom, ali kad se lopta i dalje kotrljala fudbalskim igralištima.
