Pevač Nikola Rokvić donirao je niškoj Dečijoj klinici ultrazvučni aparat, koji bi trebalo da obezbedi bolju dijagnostiku hemato-onkoloških oboljenja. Aparat vredi više od 10,5 miliona dinara, a muzičar ga je nabavio novcem iz svoje Fondacije „Porodica”, nakon humanitarne akcije pešačenja koja je trajala 31 dan i tokom koje je prešao put od 1.150 kilometara.
Nikola Rokvić je pešačio kroz Srbiju, Severnu Makedoniju i Grčku, a akciju je završio kod manastira Svetog Nektarija Eginskog. Tokom ovog izuzetnog podviga, prikupio je neverovatnih 31 milion dinara, od kojih je 10.560.000 dinara izdvojio za Hemato-onkološko odeljenje Klinike za pedijatriju u Nišu. Ovu značajnu odluku doneo je nakon susreta sa niškim anesteziologom Aleksandrom Nikolićem.
Pevač Nikola Rokvić istakao je da je cilj bio da se pomogne deci koja prolaze kroz najteže trenutke.
“Mislim da je najbitnije to što smo napravili jedan divan lanac, gde su se povezali struka, mi kao javne ličnosti, i naravno, ceo narod, ne samo regiona, nego sveta, koji je učestvovao u ovoj divnoj akciji. Mislim da smo pokrenuli ljude, ne samo u prikupljanju sredstava, već smo pokrenuli i duhovni put, put empatije. Veoma mi je drago kada čujem da i drugi ljudi čine slične stvari, jer nije važno koliko se pređe, važno je napraviti jedan korak ka humanosti i pomoći drugome. Bog to lako nagradi i donese radost, ne samo onima kojima je potrebna, nego i onima koji čine. Time stvaramo divnu atmosferu i energiju, gde možemo poboljšati okolinu i ići napred.“
Nikola je kazao da je na putu sretao brojne ljude, zajedno su se molili, plakali, posebno sa roditeljima koji su izgubili decu.
“Iako su to tužni trenuci, oni donose nadu. Ljudi koje sam sretao, iako su prošli kroz najveću bol, pokazuju ljubav i nadu da ipak nije sve gotovo. To mi je davalo snagu da izdržim. Osećao sam se kao da letim u nekim trenucima.“
Prevazilazio teškoće sa pesmom i osmehom
“U teškim situacijama, često želimo da predstavimo da je sve teže nego što jeste i očekujemo sažaljenje. Međutim, znao sam da je to zamka koja samo smanjuje energiju i vodi dubljem umoru. Umesto toga, nisam želeo da prikazujem težinu svog puta. Osećao sam potrebu da nastavim napred, uprkos izazovima, jer sam znao za šta se borim.
Dolazio sam sa pesmom i osmehom nakon svakodnevne rute od 35-40 kilometara. Kada završim, kao da nisam ni trčao. Osećao sam se kao nov. Gospod nagrađuje kada imate dobar cilj i radite to iz ljubavi i radosti.”
Ova vredna donacija stigla je u Niš zahvaljujući slučajnom susretu niškog anesteziologa, Aleksandra Nikolića i poznatog pevača. Za niškog lekara ovaj susret je sudbonosan, a za Nikolu kaže da je odmah reagovao i pokazao ne samo želju, već i odlučnost da pomogne.
“Ponosan sam na naše poznanstvo i na vašu fondaciju, jer ste izneli prototip svetlog čoveka u društvu gde su ideali nekada bili zapostavljeni i potcenjeni. Čoveka koji ima sve u životu, ali je odlučio da korača ka cilju koji nije lak. Prelazio je emotivne, psihičke i fizičke prepreke kako bi došao do tog cilja. Sve što si učinio, neka se tebi, tvojoj porodici i prijateljima vrati stostruko. Ostavio si veliki legat svojoj porodici, celom društvu, i svima koji su inspirisani tvojom nesebičnom podrškom društvenoj zajednici”, rekao je dr Nikolić.
Jelena Vojinović, direktorka Dečije klinike, dodala je da će aparat značajno unaprediti lečenje mališana.
Bojana Rokvić: “Nikola ne odustaje – to ga je vodilo do cilja”
“Nikola je dugo imao ovu ideju, ali kada je došao sa tačnim datumom, znala sam da je to to, jer ko god poznaje Nikolu, zna da kod njega nema odustajanja. Ponosna sam na njega jer radi izvanredne stvari. Želela sam da budem njegova podrška, jer je u isto vreme nastala i fondacija, pa je bilo potrebno mnogo logistike. Drago mi je što sam bila uz njega u svakom trenutku.”
Ona se osvrnula i na reakcije ljudi, posebno žena, koje su se često pitale kako je dopustila suprugu da krene na tako izazovan put.
“Uvek se trudim da gledam veliku sliku. Male, svakodnevne stvari ne bi trebalo da budu prepreke našim životnim putevima i svrsi. Naša svrha, posebno od kad imamo decu, je da pomažemo drugima, najviše deci. Najmanje što sam mogla da uradim je da budem njegova podrška, i nadam se da sam u tome uspela.”