Violeta Milićević 
Porodica je osnovni temelj našeg emocionalnog i mentalnog razvoja, ali i izvor potencijalnih izazova, smatra Irina Dugonjivac, psihoterapeut pod supervizijom na Klinici Dr Mishel Aesthetic. U razgovoru o ulozi porodice u prevenciji i lečenju mentalnih problema, Dugonjivac ističe značaj ljubavi, podrške i pažnje koje dobijamo u najranijem periodu života.
„Porodica nam je kamelj temeljac, ili kamen spoticanja kroz čitav život. Ljubav, podrška i pažnja koju nam članovi porodice pružaju u toku odrastanja su veoma značajni za razvoj psihičke otpornosti, a zdravi porodični odnosi nam razvijaju osećaj sigurnosti i pripadnosti“, ističe Dugonjivac.
Pored toga, porodica je često prva koja može primetiti suptilne promene u ponašanju ili emocionalnom stanju svojih članova.
„Kroz otvorenu, saosećajnu komunikaciju, porodica bi trebalo da pruži podršku koja olakšava rano prepoznavanje i prevenciju problema“, objašnjava ona i dodaje:
„Važno je da i članovi porodice budu informisani o osnovnim aspektima mentalnog zdravlja, jer im to pomaže da bolje razumeju kroz šta neko prolazi i prepoznaju kada je potrebna dodatna pomoć, što može biti presudno u sprečavanju težih posledica, uključujući i potencijalne rizike od agresivnog ponašanja. Na taj način, porodica postaje izvor sigurnosti i razumevanja, što je od neprocenjivog značaja za mentalno zdravlje svakog pojedinca.“
Način na koji nas roditelji uče da se nosimo sa stresom često oblikuje naš odnos prema životnim izazovima. Dugonjivac naglašava.
„Ako su nas učili da je važno razgovarati o problemima i osećanjima i pokazali nam kako da na konstruktivan način regulišemo emocije, veće su šanse da ćemo razviti zdrave mehanizme suočavanja koji nam pomažu u prevenciji problema.“
Nažalost, kada roditelji pokazuju disfunkcionalne obrasce – poput izbegavanja problema, potiskivanja stresa ili neadekvatnog izražavanja emocija – teže ćemo i sami prepoznati trenutak kada nam je potrebna pomoć, što povećava rizik da se problemi gomilaju i ostanu nerešeni.
„To može voditi ka ozbiljnijim posledicama , uključujući neprimerene reakcije ili agresivna ponašanja, koje mogu da prate dublje psihološke poremećaje. Zbog toga je odgovornost roditelja da svojim primerim pokažu važnost brige o mentalnom zdravlju, jer time grade temelje za prevenciju budućih problema.“
Podrška porodice u lečenju – ključ za uspeh
U procesu lečenja mentalnih problema, podrška porodice može biti presudna.
„Kada osećamo da imamo podršku porodice, lakše nam je da prepoznamo svoje emocije, suočimo se s problemima i prebrodimo izazove“, objašnjava Dugonjivac.
Naglašava da član porodice koji ima podršku lakše će otvoreno razgovarati o svojoj anksioznosti ili depresiji, jer zna da ga porodica ne osuđuje, već da želi da mu pomogne. Međutim, u disfunkcionalnim porodičnim odnosima, pojedinac se često oseća izolovano i nesigurno, a to povećava rizik da potisnuti problemi eskaliraju, što u nekim slučajevima može dovesti do impulzivnog ili destruktivnog ponašanja.
„Ukoliko porodična podrška izostane, izuzetno je važno da pronađemo druge oblike pomoći, kroz prijatelje ili terapeuta – jer je mentalno zdravlje previše važno da bismo se oslanjali isključivo na sebe i kroz sve izazove prolazili sami.„
Prepoznavanje ranih znakova stresa
Porodica igra ključnu ulogu u prepoznavanju ranih simptoma koji mogu ukazivati na mentalne probleme.
„Promene u ponašanju i emocionalnom izražavanju – povlačenje u sebe, gubitak interesa za aktivnosti koje je osoba volela, smanjen kontakt s prijateljima, nagle promene raspoloženja ili pojačana razdražljivost – često su prvi signali da nešto nije u redu“, upozorava ona.
Važno je, ističe Irina, da porodica ima otvorenu komunikaciju i bezbedan prostor za izražavanje osećanja svih članova, jer na taj način, mogu brže i lakše prepoznati rane signale potencijalnih problema i pružiti podršku na vreme
„Dakle, edukacija porodice o osnovama prepoznavanja mentalnih poteškoća može značajno doprineti ranom prepoznavanju problema i prevenciji ozbiljnijih stanja.“
Pravovremena reakcija kao ključ prevencije tragedija
Savetuje da pomoć treba potražiti kada uočimo da se član porodice teško nosi sa svakodnevnim životnim izazovima, a to počinje da utiče i na njegovu funkcionalnost – bilo u međuljudskim odnosima, na poslu, ili u školi.
„Ukoliko problem traje duže vreme, postaje intenzivniji, ili osoba nije u stanju da na adekvatan način reguliše svoje emocije i oseća se beznadežno, izuzetno je važno obratiti se stručnom licu na vreme. Na primer, ako neko počinje da se povlači iz društva, zanemaruje obaveze, ili teško obavlja svakodnevne aktivnosti, to može biti jasan signal da mu je potrebna dodatna podrška. Pravovremeno delovanje u ovoj fazi može sprečiti dalje pogoršanje i smanjiti rizik od ozbiljnijih posledica.“
Veoma je važno da ne bežimo od problema koje registrujemo kod svoje porodice i ne zanemarujemo ih, iz straha da se sa njima i sami suočimo. Kada se rani znaci emocionalnih ili psiholoških problema prepoznaju i na adekvatan način tretiraju, može se sprečiti da situacija eskalira i izbegnemo potencijalno opasne posledice, kazala je Irina Dugonjivac.
„Tragedije su često rezultat nakupljenih problema koji nisu bili primećeni i rešavani na vreme, pa pomoć – bilo od strane porodice ili stručnjaka – može biti od ključnog značaja. Zato je važno podstaći porodice i pojedince da na vreme obrate pažnju na mentalno zdravlje i potraže podršku kad je potrebna, kako bi se smanjio rizik od teških posledica, tragičnih ishoda i zaštitilo mentalno blagostanje svakog člana.“
Porodica može igrati ključnu ulogu u smanjenju svakodnevnog stresa svojih članova.
Dugonjivac predlaže: „Redovni porodični razgovori, zajednički obroci, aktivnosti u prirodi ili jednostavni hobiji pomažu članovima da se osećaju povezano i podržano.“
„Čak i jednostavno pitanje: „Kako si danas?“ mogu napraviti ogromnu razliku, jer članovi osećaju da imaju siguran prostor u kojem mogu izraziti svoje emocije i osećaju se prihvaćeno takvi kakvi jesu.“
Osim toga, učenje i podsticanje konstruktivnih načina za suočavanje sa stresom, kao što su tehnike opuštanja, vežbanje, ili jednostavno sloboda u izražavanju emocija, može pomoći da članovi bolje upravljaju svim izazovima.
„Na ovaj način, porodica postaje ključni faktor u održavanju mentalnog zdravlja svakog člana, samim tim i potencijalna prepreka za razvoj ozbiljnijih problema“, naglašava.
Rani znakovi psihičkih izazova: Šta porodica treba da prepozna?
Najraniji simptomi koje porodica može primetiti kod člana koji se suočava s psihičkim izazovima često su suptilni i lako zanemareni, naročito u početnim fazama. Međutim, pravovremeno prepoznavanje ovih znakova može biti presudno za sprečavanje daljih komplikacija.
Povlačenje iz društva
Osoba može početi da izbegava socijalne aktivnosti, povlači se u svoju sobu ili značajno smanjuje komunikaciju s porodicom i prijateljima. Ovo povlačenje može ukazivati na unutrašnje borbe koje osoba možda ne može ili ne zna kako da izrazi.
Promene u raspoloženju
Iznenadne promene, poput povećane razdražljivosti, neočekivanih izliva tuge ili besa, često bez vidljivog razloga, mogu biti rani znak emocionalnih poteškoća.
Gubitak interesovanja za aktivnosti
Ako osoba prestane da uživa u hobijima ili aktivnostima koje su joj ranije donosile radost i ispunjenost, to može signalizirati smanjenje motivacije ili prisustvo depresivnog raspoloženja.
Fizički simptomi
Mentalni problemi često se manifestuju i kroz telo, pa glavobolje, bolovi u stomaku, nesanica ili stalni umor bez jasnog fizičkog uzroka mogu biti znak da je potrebna pažnja.
Promene u ishrani i spavanju
Prekomerno ili nedovoljno spavanje, kao i nagle promene u apetitu – bilo u vidu prekomernog unosa hrane ili njenog izbegavanja – mogu ukazivati na poremećaj emocionalne ravnoteže.
Pad u akademskom ili radnom učinku
Osobe suočene s mentalnim izazovima često imaju problema s koncentracijom, pažnjom i pamćenjem, što se može odraziti kroz iznenadan pad uspeha u školi, na fakultetu ili na poslu.
Pravovremeno prepoznavanje ovih simptoma od strane porodice i pružanje adekvatne podrške može napraviti ključnu razliku u prevenciji ozbiljnijih mentalnih problema.
„Budimo nežni jedni prema drugima“, poručila je Irina Dugonjivac, jer: „Porodica, kao oslonac i izvor ljubavi, može biti ključni faktor u očuvanju mentalnog zdravlja i prevenciji problema, pružajući svojim članovima sigurnost, razumevanje i podršku koja im je potrebna da prebrode sve životne izazove.“
KONTAKT
+38166 003 898
Zetska 38 (Vagres City) Niš
drmishel.rs
Facebook
Instagram
