Violeta Milićević 
Planina Seličevica, koja se uzdiže u okolini Niša, krije mnoge tajne iz ratne prošlosti ovog kraja. Iako je danas poznata po bogatstvu lekovitog bilja, izvorima čiste vode i jestivim gljivama, njena strateška uloga u srpskim borbama za oslobođenje Niša dugo je bila zanemarena.
Još 1841. godine, Zaplanjski ustanici, predvođeni Stojanom Ilićem Čavdarom iz Krčimira i Nikolom Ilićem Srndakom iz Dušnika, pokušali su s padina Seličevice da oslobode Nišku tvrđavu od zloglasnog Sabri paše.
Živojin Mišić kao mlad oficir; Arhivska fotografija
„Njihovi napori ostavili su neizbrisiv trag u istoriji, ali ključna uloga ove planine došla je do izražaja kasnije, 1878. godine. Tada su, sa obronaka Seličevice, topovski hici iz pravca Gorice i Markovog kala pogodili tvrđavu, što je dovelo do kapitulacije Turaka pred knezom Milanom Obrenovićem“, rekao je Glasu juga pisac i istoričar Vladimir Vučković.
Nemački okupatori su jedini ozbiljno shvatili strateški položaj Seličevice. Tokom 1941. godine, na njenom najvišem vrhu, visokom 903 metra, sagradili su radio-antenu odakle su održavali vezu sa Ervinom Romelom u Africi.
„Odatle je puštana i čuvena pesma „Lili Marlen“, koja je postala simbol nemačkih vojnika“, podseća Vučković.
Nemci su na Seličevici podigli i vojne zgrade, čiji ostaci postoje i danas. Mnogi istraživači i avanturisti veruju da u podzemnim kanalima, koji su delom oštećeni, postoji skriveno blago Vermahta.
U svom romanu „Kraj vremena,“ niški pisac Vučković opisuje dramatične događaje kada su saveznici napali ovu radio-antenu i u tajnim prostorijama pronašli čuvenu mašinu Enigma.
„Seličevica je mnogo više od planine prekrivene šumom; ona je svedok burnih događaja koji su oblikovali istoriju ovog kraja“, zaključio je Vučković.
Danas se na vrhu Seličevice nalazi repetitor za potrebe države i komunikacionih preduzeća, ali to ne umanjuje značaj ove planine. Avanturisti iz celog sveta i dalje tragaju za tajnama Vermahta, privučeni misterijama koje ova planina ljubomorno čuva.
Seličeviča
