Violeta Milićević 
Na svega 17 kilometara od Novog Pazara, u tišini i miru raške doline, uz izvor reke Raške, uzdiže se manastir Sopoćani – zadužbina kralja Stefana Uroša I i jedan od najsjajnijih dragulja srpske duhovne i umetničke baštine.
Manastir posvećen Svetoj Trojici, nastao je oko 1260. godine, mada tačan datum njegovog osnivanja ostaje nepoznat zbog oštećenja ktitorskog natpisa. Ipak, zahvaljujući freskama i istorijskim tragovima, danas znamo da je crkva sazidana tokom druge polovine XIII veka, u vreme kada su Nemanjići na vrhuncu svoje moći osnaživali ne samo granice, već i duh naroda.
Sopoćani nisu samo arhitektonski dragulj, već i riznica vrhunske vizantijske umetnosti. Freske iz ovog manastira, naročito scena „Usnuće Presvete Bogorodice“, važe za jedno od najlepših ostvarenja srednjovekovnog zidnog slikarstva u Evropi. Bogorodica, okružena Hristom, anđelima, apostolima, episkopima spuštenih glava, zauzima središnji deo kompozicije.
Upravo zahvaljujući toj umetničkoj veličini, manastir je 1979. godine upisan na UNESCO-vu listu svetske baštine, zajedno sa starim Rasom i manastirom Đurđevi Stupovi.
Naziv manastira dolazi od slovenske reči sopotъ, što znači „izvor“, što simbolično povezuje svetinju sa njenim duhovnim i geografskim mestom – Raškom kao izvorom srpske državnosti.
Nakon što su je vekovima krasili vladari i episkopi, crkva je doživela teške trenutke pod osmanskom vlašću. U XVII veku manastir je razoren – Turci su odneli olovni krov, a freske su ostavljene na milost i nemilost vremenu i pljačkašima. Patrijarh Arsenije IV je 1724. godine zabeležio: „Jao dome Božji, gledam te razorena“.
Manastir je vekovima bio zapušten, sve do obnove u XX veku. Danas ponovo živi punim duhovnim životom – u njemu boravi trideset monaha i iskušenika, a bratstvo koje je došlo 1996. iz manastira Crna Reka obnovilo je opštežiteljno pravilo koje je krasilo i život ovog manastira u srednjem veku.
Sopoćani danas nisu samo mesto tišine i molitve, već i mesto gde se susreću umetnost, istorija i vera. Njegove freske, likovi srpskih kraljeva, svetitelja i monaha, i dalje pričaju priču o jednom narodu koji je u kamenu i boji ostavio svoju najdublju čežnju za večnim.
Za sve one koji tragaju za korenima, za lepotom bez kompromisa i za mirom duše – Sopoćani su svetionik koji, iako star više od sedam vekova, i dalje sija.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
U čast našem saradniku Milanu Novakoviću, neka ti je večna slava!
