Glas Juga 
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Vaznesenje Gospodnje, poznatije kao Spasovdan, jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika. Obeležava se dan kada se Isus Hristos, po završetku svoje zemaljske misije, vazneo na nebo pred očima svojih apostola na Maslinskoj gori u Vitaniji, blizu Jerusalima.
Prema zapisima svetih jevanđelista Marka i Luke, Hristos je poslednji put bio sa apostolima, poručivši im da propovedaju jevanđelje svima ljudima.
„Idite po svetu i propovedajte jevanđelje svakom stvorenju. Ko veruje i krsti se, spasiće se, a ko ne veruje, osudiće se. Znaci koji prate verujuće biće: izgonjenje đavola, govor na novim jezicima…“
Nakon ovih reči, Isus je blagoslovio svoje učenike, uzneo se na nebo i s desne strane Boga sede.
Spasovdan je jedan od sedam najvećih hrišćanskih praznika posvećenih Isusu Hristu. Po crkvenom kalendaru, pada u šesti četvrtak nakon Vaskrsa, odnosno na četrdeseti dan vaskrsenja, i obeležen je crvenim slovom kao zapovedni praznik koji slave svi vernici. Tradicionalno se tokom ovog perioda koristi vaskršnji pozdrav „Hristos vaskrse – vaistinu vaskrse“ sve do samog Spasovdana.
Osim što je značajan verski praznik, Spasovdan je i gradska slava u Čačku, dok je u mnogim mestima u Srbiji poznat i kao zavetina, praznik posvećen celom naselju. Ovaj dan ispunjen je običajima koji potiču još iz predhrišćanskog doba, kada se slavio bog Spas, zaštitnik useva i stoke. Postojao je verovanje da bog Perun, bog groma i munje, udara gradom i gromovima, dok Spas štiti žitne klase od uništenja.
Tradicionalno, na Spasovdan se klalo jagnje i spremala cicvara. Stari običaji takođe nalažu da se na ovaj dan ne spava preko dana kako se ne bi ostalo pospano cele godine. Muškarci su izbegavali brijanje, žene umivanje, a deca kupanje – sve u znak poštovanja i očuvanja zdravlja. Nakon crkvenih obreda, bogatiji domaćini su pozivali goste na zajednički ručak, dok su manje imućni nastavljali proslavu na otvorenom, stvarajući duh zajedništva i radosti.
Spasovdan i danas predstavlja spoj duboke vere, tradicije i zajedničkog slavlja, podsećajući vernike na važnost čuvanja duhovnog i narodnog nasleđa.
