Violeta Milićević 
Učenice iz Srbije osvojile su zapažene rezultate na međunarodnom matematičkom takmičenju, Evropskoj olimpijadi za devojke u matematici (EGMO). Nina Šušić, mali maturant beogradske OŠ „Vuk Karadžić“, okitila se srebrom, dok su bronzana odličja osvojile Ana Ilić i Neda Živanović, učenice trećeg razreda Gimnazije „Svetozar Marković“ iz Niša, kao i Anja Tešević, đak 1. razreda Matematičke gimnazije u Beogradu.
U oštroj konkurenciji sa 212 takmičarki iz 54 zemlje, srpske učenice pokazale su izuzetno znanje i veštine. Svoju podršku tokom nadmetanja imale su od vođa srpskog tima: dr Miloša Stojakovića, profesora Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i Danice Zečević sa Matematičkog fakulteta u Beogradu.
Ana Ilić i Neda Živanović, Nišlijke koje su osvojile bronzanu medalju, ističu da su veoma zadovoljne svojim plasmanom. Ovo je bilo njihovo prvo internacionalno takmičenje, što je donelo određenu tremu, ali su uspele da se izbore sa njom i ostvare zapažen rezultat.
Spremanje za takmičenja zahteva konstantan trud i rad. Ana i Neda ističu podršku profesora Milosa Milosavljevića iz njihove Gimnazije “Svetozar Marković”, koji je posvetio mnogo vremena i truda kako bi ih pripremio za ovo takmičenje.
„Spremanje za takmičenja zapravo nikada ne prestaje. Aktivni sam takmičar od 6. razreda osnovne skole te od tada svake godine sve vise i vise nadogradjujem svoje znanje. Naravno, u spremanju nam mnogo pomažu profesori u nasoj Gimnaziji “Svetozar Marković”. Posebno bih izdvojila profesora Miloša Milosavljevića koji je toliko svojih vikenda poklonio nama i nasoj pripremi, beskrajno sam mu zahvalna na tome“, kahzala je Ana.
Foto: privatna arhiva
Iako je usklađivanje školskih, privatnih i takmičarskih obaveza bilo izazovno, osećaj koji su imale dok su stajale na bini sa medaljama oko vrata bio je neprocenjiv. Trenuci kao što su ti, kažu, potvrđuju vrednost uloženog truda i rada.
„Moram da priznam da je stvarno bilo dosta izazovno uskladiti školske, privatne i takmičarske obaveze. No, uz dobru organizaciju nekako sam uspela. Postoje dani koji su me naterali da se prosto zapitam “Da li je ovo sve vredno toga?”, kada sam samo želilela da odmorim i ne radim bas ništa. Osećaj koji me je obuzeo dok sam stajala na bini sa medaljom oko vrata i držala zastavu svoje zemlje je jedan i jedini odgovor- DA. Koliko god teško bilo, ništa ne traje zauvek, na nama je da odlučimo koje stvari su vredne našeg znoja, a nagrada za ulozeni trud nikada neće izostati.2
Jedan od najtežih trenutaka tokom takmičenja bio je sam početak, jutro pred nadmetanje, kada je trena dostigla vrhunac. Međutim, taj osećaj neizvesnosti brzo se pretvorio u gorivo koje ih je pokrenulo ka rešavanju zadataka.
„Čim vam pogled padne na zadatke ona postaje kao neko gorivo, snaga da uskočite u taj nepoznat svet i narednih 4 ipo sata postojite samo u njemu“, govore one.
Tokom takmičenja, učenice su radile na šest zadataka tokom dva dana po 4 i po sata. Iako su prošle kroz intenzivan rad, imale su priliku da vide neke od predivnih predela Gruzije, poput glavnog grada Tbilisija.
