167
U noći pred nama još jednom ćemo pomeriti kazaljke na satovima, i još jednom će i u našoj zemlji otpočeti zimsko računanje vremena, podsećaju nas sa Prirodno matematičkog fakulteta u Nišu i pitaju da li znate kako je uopšte uvedeno pomeranje sata?
Političar i naučnik Bendžamin Frenklin je 1784. godine, dok je bio ambasador SAD u Francuskoj napisao esej „Ekonomični projekat za smanjenje troškova i svetlosti“ u kojem je sugerisao da Parižani mogu da smanje upotrebu sveća tako što će se ranije buditi ujutru i provoditi vreme uz prirodnu svetlost.
1907. godine, u Londonu, sličnu ideju o letnjem računanju vremena izneo je Vilijam Vijet. On je objavio pamflet „Gubljenje dnevne svetlosti“, a kako promena ne bi bila previše nagla, predložio je da se uvede postepeno, pomeranjem za 20 minuta nedeljno.
“Obe ideje poslužile su da dođe do prvih zvaničnih promena vremena u Sjedinjenim Državama i Nemačkoj 1916. godine. Britanci su na letnje računanje vremena prešli 1921. godine. Rusija je uvela promenu vremena 1917. godine, ali je ta mera trajala samo pet meseci, da bi na snagu ponovo stupila 1981. i trajala sve do 2011. godine. Promenu vremena nikada nije uveo Japan, a ne praktikuje si ni u Kini, Južnoj Koreji, kao ni širom Afrike. Kod nas je letnje vreme počelo da se računa 1983. godine”, kažu na PMF-u.
Hoće li pomeranje sata biti ukinuto?
Ankete koje su rađene na teritoriji Evropske unije govore da čak 80% stanovništa misli da promenu vremena treba ukinuti, a većina se izjasnila i da je bolje letnje računanje vremena, podsećaju na niškom fakultatu.
Problem sa letnjim računanja vremena mogao bi se javiti u zemljama severne Evrope, jer bi jutra dugo ostala mračna. Zdravstvena ispitivanja koja su obavljana u Finskoj takođe su prevagla ka zimskom računanju.
Evropski parlament je još 2019. podržao predlog da se od 2021. na nivou EU ukida polugodišnje pomeranje sata, a zemljama članicama prepuštena je odluka da li će se opredeliti za “letnje” ili “zimsko” računanje vremena.
Ipak, ponajviše zbog pandemije koronavirusa do danas nije postignut nikakav napredak u vezi sa ovim pitanjem, zaključuju na Prirodno matematičkom fakultetu u Nišu.