Glas Juga 
Vanila je rod višegodisnjih skrivenosemnica iz porodice orhideja. Vrste iz roda Vanile rastu u tropskim i suptropskim područjima, najviše na teritoriji Centralne i Južne Amerike, Azije i Okeanije a neke vrste su registrovane i na jugu Floride u Sjedinjenim Državama. Biljke iz roda Vanila su monopodijalne penjačice i formiraju duge i tanke stabljike koje mogu biti dužine i do 35m. Listovi su kratki, duguljasti, debeli i kožasti, a kod nekih vrsta čak i mesnati, i imaju tammno zelenu boju, dok se cvetovi formiraju u vidu grozdova i na svakom grozdu može biti i do 100 cvetova ali ih uglavnom nema više od 20. Cvetovi su krupni i obojeni nijansama bele, žute, zelene i kafene boje i vrlo su dekorativni. Plod je od 10 do 25 cm izdužena mahuna, koja sazrevanjem prelazi iz zelene u gotovo crnu boju a kako dozreva dobija intenzivnu aromu. Svaka mahuna je ispunjena hiljadama sitnog semenja koje se koristi za aromatizaciju i poboljsanje ukusa i mirisa. Naziv vanila potiče od deminutiva španske reči „vaina“ kojom se označava mahuna, što se dovodi u vezu sa čaurastim plodom u vidu mahune koji daju ove biljke.
Pre nego sto kažemo nešto više o brojnim vrstama i upotrbi vanile u komercijalne svrhe, treba poseban akcenat staviti na samu nežnost, retkost i trud koji sama priroda a i uzgajivači ove biljke ulažu kako bi naša jela a posebno poslastice bile ukusnije i pružale nam zadovoljstvo i uživanje u ukusu i mirisu proizvoda. Takođe treba pridodati značaju i sam istorijski razvoj korišćenja vanile, njen lekoviti značaj kao i komplikovani i dugačak proces dobijanja samog začina. Zbog svaga ovoga, vanila spada u grupu najskupljih začina. Nežnost ove biljne vrste ogleda se u tome što se samo jednom godišnje otvara cvet i to na samo nekoliko sati, tada je neophodno izvršiti oprašivanje da bi se vrsta nastavila. U prirodi to rade kolibri i neke vrste pčela a na plantažama se oprašivanje vrši veštačkim putem. Cvet koji ne bude oprašen suši se i opada. Asteci su vanilu koristili kao začin u ritualnom piću sa čokoladom i smatra se da je baš tim pićem Astečki car Montezuma II poslužio španskog osvajača Ernna Korteza koji je posle toga preneo plod kakaoa i vanile u Evropu. Napitak je vrlo brzo postao jako popularan na evropskim dvorovima a tek 1602. apotekar Hju Morgan koji je bio u službi kraljice Elizabete, počinje da koristi vanilu kao začin i za druge stvari a od 1700. se koristi i za alkoholna pica, duvan i parfeme. Vanilu su stanovnici Centralne Amerike koristili kao lek protiv otrova, plućnih bolesti i sifilisa. Ekstrakt vanile sadrži vitamine B grupe i minerale: kalcijum, magnezijum, kalijum, mangan, gvožđe i cink. Vanila sadrži supstancu vaniloid čija su lekovita svojstva naučno dokazana. Vanila je moćan antioksidans, pomaže u lečenju gripa, sanira opekotine i reguliše neredovan menstrualni ciklus. Stoga treba zaista ceniti i sa poštovanjem se odnositi prema ovom čudu koje nam je priroda podarila i počastila naša čula.
Trenutno najznačajnije komercijalne vrste vanile su: vanilla palnifolia, vanilla tahitensis i vanilla pompona. Vanilla palnifolia vodi poreklo iz Meksika i tropskih delova Centralne Amerike i jedna je od osnovnih vrsta za komercijalnu proizvodnju vanile kao začina. Stablo je zeleno i iz njega direktno izbijaju duguljasti, glatki i mesnati listovi, dok su cvetovi grupisani u grozdove i svaki cvet je veličine 5-6cm u prečniku zelenkasto-žutih listića. Plod je tanka izdužena čaura dužine između 15-23 cm, koja sazreva 5 meseci nakon cvetanja. Danas se najviše gaji na Madagaskaru i Reinionu-ostrvu koje se ranije zvalo Ostrvo Burbona odakle i popularni naziv Burbon vanila. Vanilla tahitensis ili tahićanska vanila je prirodni hibrid između vrsta Vanila planifolia i Vanila odorata. Raste poput loze uz drvo domaćina uz koje se penje cik-cak linijom. Listovi su dosta uski i elipsasti a cvetovi žuti sa nijansama zelene boje iz kojeg se razvijaju mahunasti plodovi koji se bere ručno kada postanu crvenkasti. U poređenju sa začinskom vanilom, tahićanska vanila ima manju koncentraciju vanilina ali sadrži dosta drugih aromatičnih materija pa se koristi u proizvodnji parfema. Vanilla pompona je vrsta koja svojim snažnim korenjem čvrsto prijanja uz stablo domaćina. Po svojstvima je najsličnija tahićanskoj vanili i koristi se u proizvodnji parfema.
Kao začin, vanila ima široku primenu. U domaćinstvu se najviše koristi u pripremi torti i kolača. Upotrebljava se tako što se nožem štap vanile preseče na pola i semenke vanile laganim pritiskom oštre strane noža skinu sa unutrašnjosti štapa. Semenke vanile staviti u mleko ili slatku pavlaku koja se dovede do tačke blagog vrenja. Tim postupkom mleko ili slatka pavlaka , dobija intenzivan ukus vanile koji dalje prenosi na kolač i prošarana je crnim sitnim semenkama koje daju i interesantan izgled.
U nastavku sa vama ću podeliti jednostavan recept za pripremu musa od bele čokolade koji možete koristiti za: filovanje kolača, torti ili jednostavno servirati u čaši sa nekim jednostavnim hrskavim testom i u kombinaciji sa džemom. Moja preporuka je džem od maline.
Slatka pavlaka 1000 g
Mleko 250 g
Bela čokolada 450 g
Zelatin u listićima ili u prahu 10g
Štap vanile 2kom.
U šerpu staviti 250 g slatke pavlake i 250 g mleka i dodati seme vanile. Postepeno zagrevati sadržaj i
dovesti ga do blagog vrenja. U međuvremenu potopiti želatin u listićima ili u prahu 10g želatin u hladnu vodu ( na svakom pakovanju želatina postoji uputstvo i preporuka za doziranje) i ostaviti da nabubri. Kada sadržaj šerpe dostigne željenu temperaturu staviti nabubreli želatin i promešati. Nakon toga dodati belu čokoladu i lagano mešati dok se ne dobije kompaktna smesa. Smesu treba ohladiti minumum na 35ºC . Dok se smesa hladi, mikserom blago umutite 750g pavlake. Postepeno u tri navrata, umućenu pavlaku dodavati u ohlađenu smesu i evo ga, dobili ste jednostavan mus krem sa belom čokoladom i vanilom. Na kraju štapiće vanile sa kojih ste sastrugali seme nikako nemojte bacati već sipati sećer u kristalu u jednu staklenu teglu i unutra ubaciti prazne štapiće vanile. Šećer će vremnmom dobiti aromu vanile koji možete koristi kada pravite testa i neke druge vrste filova za kolače i torte.
