Glas Juga 
Danas pravoslavni vernici obeležavaju Veliki petak, dan najveće hrišćanske žalosti, koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti. To je dan tišine, strogog posta i molitve, kada se ne čuju crkvena zvona, jer su ona u pravoslavnoj tradiciji znak radosti. Veliki petak zauzima posebno mesto u Nedelji Stradanja, pripremajući vernike za najveći hrišćanski praznik – Uskrs.
Na ovaj dan, prema jevanđeljima, Isus Hristos je izveden iz kuće prvosveštenika Kajafe pred rimskog upravnika Pontija Pilata, koji ga je osudio na smrt raspećem. Taj trenutak predstavlja kulminaciju Hristovog stradanja i ljudskog greha, zbog čega se današnji dan obeležava uzdržavanjem od veselja, posla i hrane, uz strogi post na vodi.
Bez radova u kući i na njivi
Narodna tradicija nalaže da se na Veliki petak ne radi – ni u kući, ni na polju. Prema verovanju, svi poslovi koji se obave danas neće doneti plod, već štetu. Krojači, obućari i svi oni koji koriste oštre predmete danas ne rade – smatra se da se time ne smeju “povređivati Isusove rane”.
Simbolika farbanja jaja
Iako je Veliki petak dan žalosti, upravo danas mnoge domaćice započinju sa farbanjem uskršnjih jaja. Taj običaj vuče korene iz 12. veka, a na prostorima Srbije veruje se da je ušao u upotrebu u 16. veku. Turski izvori beleže i tadašnju obavezu davanja obojenih jaja spahijama za Uskrs, što ukazuje na dug vek ove tradicije.
Prvo jaje koje se ofarba – crveno, naziva se čuvarkuća. Po verovanju, ono čuva dom i ukućane tokom cele godine. Mnogi danas u tom činu pronalaze i radost, kreativnost i povezivanje sa svojim korenima.
Običaji i verovanja
Veliki petak u srpskoj tradiciji obiluju i verovanjima: u nekim krajevima se pali vatra da bi sve zlo izgorelo, a post se doživljava kao put duhovnog i telesnog očišćenja. U crkvama se iznosi plaštanica, platno sa prikazom skidanja Hrista sa krsta i njegovog polaganja u grob. Vernici prilaze, celivaju ga, a ponegde se i provlače ispod stola na kojem leži – verujući da će im se tada, ako se iskreno pomole, ostvariti lepa želja.
Postoji i verovanje da na Veliki petak veštice bacaju čini, pa se deci ne dozvoljava da napuštaju dvorišta. Devojke koje uberu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk, sanjaće – kažu stari – onoga ko im je suđen.
Uvod u radost
Veliki petak je i uvod u pobedničku radost Uskrsa, dan kada je, po hrišćanskom verovanju, smrt pobeđena i otvoren put večnog života. Iako je ispunjen tugom, ovaj dan nosi u sebi i duboku nadu.
Bilo da Veliki petak posmatrate kroz prizmu vere, tradicije ili tišine, on ostaje jedan od najznačajnijih dana u pravoslavnom kalendaru.
