Violeta Milićević 
Borba sa divljim deponijama je problem sa kojim se Grad Niš i javnokomunalna preduzeća, pre svega Mediana, suočavaju iz godine u godinu. Iako se svake godine sprovode akcije čišćenja, deo deponija se na istim mestima ponovo pojavljuje, što pokazuje koliko je važno kontinuirano raditi na prevenciji.
Kako ističe Ivan Mihajlović iz JKP Mediana, ove godine biće uklonjeno više od pedeset divljih deponija na teritoriji grada, što ukupno iznosi nešto više od trinaest hiljada kubnih metara otpada.
„Kroz program Ministarstva biće uklonjeno šest deponija, kroz vanredni gradski 11, dok se ostatak rešava kroz naše redovno poslovanje“, objašnjava Mihajlović.
Najveći izazov je upravo to što se pojedine deponije stalno ponavljaju.
„Poražavajuće je što se na nekim mestima ponavljaju deponije i iz godine u godinu čistimo iste prostore“, dodaje on.
Naglašava da je veoma važno dugoročno rešenje problem, a u tome je prevencija ključna.
Screenshot
„Na prvom mestu preventiva od pojave divljih deponija u urbanim delovima grada jeste otvaranje reciklažnih dvorišta. Možemo da se pohvalimo da Niš ima čak tri dvorišta, prvi grad u Srbiji sa tolikim brojem, a u planu nam je otvaranje četvrtog do kraja godine na teritoriji Panteleja“, navodi Mihajlović.
Za ruralna područja uveden je redovan sistem odvoza otpada.
„Naša vozila obilaze svakog dana sva sela u okruženju, što smanjuje pojavu divljih deponija i podiže svest građana o legalnom odlaganju otpada“, kaže on.
Pored preventivnih mera, važno je i pojačati kaznenu politiku.
„IKP Medijana, grad, inspekcijske službe i komunalna milicija zajednički organizuju akcije kako bi nesavesni građani bili sprečeni u izvršenju ekoloških prekršaja“, ističe Mihajlović.
On dodaje da uklanjanje divljih deponija godišnje košta između 15 i 20 miliona dinara.
„To je novac koji možemo da upotrebimo na neke mnogo lepše stvari, da uredimo parkove ili napravimo nove dečije mobiljare, i istog razloga želimo da krenemo i sa preventivnim merama“, kaže Mihajlović.
Najugroženija područja su rubni delovi grada, posebno opština Palilula, ali deponije se pojavljuju i u samom urbanom jezgru, u spomen-parku Bubanj, Tvrđavi i pored Medicinske škole.
„Iako su naša reciklažna dvorišta otvorena svakog radnog dana i potpuno besplatna, i dalje neki nesavesni građani biraju da otpad nelegalno odlažu na divlje deponije“, upozorava Mihajlović.
Rezultati preventivnih aktivnosti već su vidljivi.
„Od otvaranja reciklažnih dvorišta površina pod divljim deponijama smanjena je sa 219.000 na 182.000 kvadratnih metara, dok je količina otpada spuštena sa 7.700 na 6.400 tona“, ističe Mihajlović i dodaje da je cilj da građani razviju svest o mogućnosti potpuno legalnog i besplatnog odlaganja otpada.
„Najvažnije je da građani znaju da otpad mogu odložiti legalno, ne pored kontejnera, ne pored puta, već u reciklažnim dvorištima“, zaključuje Mihajlović.
Borba sa divljim deponijama je dugotrajna, ali kroz sistemska rešenja, preventivu i strožu kontrolu, Grad Niš i Mediana nastavljaju da rade na tome da grad bude čistiji, uređeniji i zdraviji za sve građane, poručio je Mihajlović.
