Violeta Milićević 
Visoke spoljašnje temperature ne utiču samo na naše raspoloženje, već predstavljaju ozbiljan izazov za ceo organizam – posebno za kardiovaskularni sistem. Doc. dr Dejan Patrović, pomoćnik direktora Instituta Niška Banja, upozorava da vrućine mogu dovesti do teških komplikacija, naročito kod hroničnih bolesnika i starijih osoba.
„Kada je telo izloženo velikoj toploti, kardiovaskularni sistem mora istovremeno da obezbedi dovoljan protok krvi ka vitalnim organima i da reguliše telesnu temperaturu. Taj proces može biti izuzetno naporan za srce, naročito kod osoba koje već imaju kardiovaskularne tegobe“, ističe dr Patrović.
Šta se dešava u telu kada je napolju +35?
Kod zdravih ljudi telo reaguje nizom fizioloških mehanizama: širenjem krvnih sudova (vazodilatacija), ubrzavanjem rada srca, znojenjem i preraspodelom tečnosti u organizmu. Ovi mehanizmi najčešće uspešno održavaju ravnotežu, ali mogu dovesti i do manjih problema poput blage tahikardije ili toplotne nesvestice.
Međutim, kod osoba koje pripadaju rizičnim grupama (stariji, pacijenti sa srčanim oboljenjima, oni koji uzimaju beta-blokatore ili diuretike), ovi mehanizmi mogu biti nedovoljni.
„U tim slučajevima, posledice izlaganja toploti mogu biti ozbiljne i uključuju toplotni udar, pogoršanje srčane insuficijencije, pa čak i kardiovaskularni kolaps,“ upozorava dr Patrović.
Patološki odgovori na toplotu
Neki od ozbiljnih patoloških odgovora organizma na visoku temperaturu uključuju:
- Toplotnu iscrpljenost
- Toplotni udar
- Akutni koronarni sindrom
- Pogoršanje hroničnih srčanih bolesti
Ove reakcije mogu zahtevati hitnu medicinsku pomoć i ne treba ih zanemariti.
Kako se zaštititi?
Dr Patrović savetuje nekoliko jednostavnih, ali ključnih koraka za prevenciju:
- Izbegavajte boravak napolju u najtoplijem delu dana (od 11 do 17h)
- Nosite laganu, svetlu i pamučnu odeću
- Povećajte unos vode i izbegavajte alkohol
- Rashladite prostor u kome boravite
- Redovno uzimajte propisanu terapiju i u slučaju problema obavezno se obratite lekaru
Posebnu pažnju treba posvetiti najugroženijima: starijima, deci, sportistima i ljudima koji rade na otvorenom. Pravovremeno prepoznavanje simptoma poput vrtoglavice, ubrzanog pulsa, umora i nesvestice može biti ključno za sprečavanje težih posledica.
„Toplotni udar se ne dešava samo drugima – dovoljno je par sati na suncu bez zaštite i unosa tečnosti, da dođe do ozbiljnog zdravstvenog problema,“ upozorava dr Patrović.
U danima kada temperature prelaze 35 stepeni, briga o zdravlju srca postaje prioritet. Zato, budite pažljivi – i prema sebi i prema drugima.
