Violeta Milićević 
Iako je Milan Obrenović IV poznat kao prvi srpski kralj posle Kosova, misleći na Kosovsku bitku iako je Kosovsku bitku preživeo i srpski kralj Marko Mrnjavčević, u narodnoj tradiciji Marko Kraljević, iza fasade ovog istorijskog lika kriju se brojni manje poznati detalji koji osvetljavaju njegovu kompleksnu ličnost. Proučavanje njegovog života ne samo da pruža uvid u političke i društvene promene Srbije tog doba, već i otkriva zanimljive aspekte njegove ličnosti.
Nekadašnji srpski knez, a kasnije kralj Milan Obrenović IV, ostavio je dubok trag u istoriji Srbije, ali pored zasluga za oslobođenje Niša i teritorijalno proširenje zemlje postoje i mnogi manje poznati detalji.
Prema rečima istoričara Igora Rakića nesporna je njegova zasluga nezavisnost Srbije i njeno teritorijalno proširenje. Za negovo vreme u Srbiji su donešeni brojni progresivni zakoni: o štampi, o zborovima, o udruženjima, o vojsci. Izvršena je finansijska reforma, počelo se sa štampanjem dinara, osnovana je Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije, pto je preteča Narodne banke, proglašena su dva ustava, javljaju se jake vlade i zavodi se parlamentarizam. Ukratko, Srbija je postala moderna evropska zemlja.
Ulazak kralja Milana u Niš nakon oslobođenja od Turaka
Ipak, Rakić ukazuje na neke manje poznate aspekte njegovog života.
“Milana Obrenovića ne treba gledati isključivo samo na osnovu toga šta je učinio za Niš i jug i jugoistok Srbije i Srbiju već total – sve ono što čini tu ličnost, i dobro i loše”, istakao je istoričar Igor Rakić.
Podseća da je Milan postao vladar sa svega 14 godina, ali je vlast formalno preuzeo tek u 18. godini. Tokom svog života, bio je u braku sa Natalijom Keško, od koje se razveo nakon 14 godina, a tokom braka i van njega, imao je brojne ljubavne veze i vanbračnu decu.
“U 21 godini, tačnije 1875. se oženio Natalijom Keško od koje se razveo u 35. godini kada je i abdicirao, a preminuo je u 48. godini od upale pluća. Interesantno je pomenuti da su Milan i Natalija bili rođaci jer majka Milanove majke i majka Natalijinog oca bile su rođene sestre. Oni su „prvi bračni par posle Kosova“ koji je imao zajedničkog pradedu”, rekao je Rakić Glasu juga.
Kralj Milan je bio poznat po svojim strastima, uključujući strast prema pušenju i kockanju. Često je trošio velike sume novca na kartaške igre i luksuzne stvari, pokazujući sklonost ka rasipništvu. Iako je bio vladar, nije bio štedljiv ni darežljiv, često trošeći novac na poklone i skupe stvari.
“Njegovi savremenici kažu da je imao zlatnu tabakeru sa monogramom koju je često vadio i palio cigaretu, jednu za drugom, često od cigare povukavši 3-4 dima i bacajući je. Kao vid koncentracije, imao je tendenciju da tokom razgovora crta krugove oko metalnog novca i tako sklapa geometrijske figure, a papir sa tim figurama kasnije je bacao u vatru. Bio je strastveni kockar, često gubeći velike sume novca, a kartaške igre su održavane na dvoru sa diplomatama. Voleo je novac, a bio je veliki rasipnik te je jednom prilikom izjavio svojoj supruzi da je „bogatstvo jedina i najveća titula dole na zemlji””, govori Igor Rakić.
Iako je Milan vodio Srbiju kroz period modernizacije i progresivnih zakona, postoje svedočanstva koja govore o njegovom nepoverenju prema srpskom narodu i njegovoj zemlji. Mnogi istoričari ističu da Milan nije gajio veliku naklonost prema svojoj zemlji, što se odrazilo i u njegovom odnosu prema Srbima.
Izvor: Istorijski arhiv Niš, Zbirka stare štampe
Mnoga svedočanstva govore o tome. Kraljica Natalija u svojim zabeleškama (koje su objavljene 1999) napisala je da „Milan nije voleo svoju zemlju i nije je ni razumeo“. Đoka Jovanović navodi kraljevu izjavu u pismu Natalji da „on ne veruje u budućnost srpske rase“. Milan Piroćanac je zabeležio Milanovu izjavu: „Između mene i ovog naroda postoji jedan obični abime [ambis]“.
“Vredno je i napomenuti da je kralju Milanu bio zabranjen povratak u Srbiju i da je izbrisan iz srpskog državljanstva, a da mu je srpska vlada delimično platila dugovanja u zamenu za to da ode iz zemlje. Jedino je mogao da dobije državljanstvo ukoliko bi Narodna skupština dozvolila”, istakao je Rakić.
Poznati istoričar i savremenik bio je Nikola Krstić koji je zabeležio:
„Dođosmo posle u reč o trošenju; i ja i tom prilikom uverih se, što odavna primetih, da će veliki kneževi troškovi moći proizvesti za njega i za zemlju velike neprilike […] Tako se isto ne štedi ni pri kneževom astalu. I u haljinama je knez raskošan; pravi ih nemilice, obuče jedanput dva, pa ih poklanja jageru, koji, kaže se, ima već na 10-15.000 stečenog kapitala […] Rukavica po 2-3 para na dan potroši; od Nikole šustera znam, da isto tako mnogo i čizama i cipela troši […] Knez je vrlo štedar, darežljiv. Kad je na putu, samo ako spazi neku sirotu, naredi da joj se da po nekoliko dukata. […] Poručio je 8 velikih svojih slika – svaka košta 1.000 franaka – pa sad ne zna, šta s njima da radi. Jednu je poklonio Marinoviću. U putu u svakoj varoši kupovao je razne stvari, osobito mnogo ženske ukrase.“.
Milan Obrenović; Foto: wikipedia
Voleo je vlast, pare i… žene.
Tokom svoje vladavine i pored toga što je bio u braku, menjale su se intimne „prijateljice“. Neke od njih su Mica Protić, supruga generala i maršala Dvora Koste Protića, zatim Nazos, supruga grčkog otpravnika poslova u Srbiji, Artemiza Hristić, supruga Milanovog sekretara Milana Hristića, sa kojom je dobio vanbračnog sina Đorđa, Sajfert, suprugu Ernesta Sajferta koji je bio inženjer u železničkoj inspekciji.
„Kažu kao pozitivno da kralj Milan ima u Nišu neku Sajfertovu za milosnicu. Najpre je bio u odnosima ljubavnim sa starijom sestrom koja je udata za nekog inžinira, a u poslednje vreme da je došla njena mlađa sestra, devojka, u Niš i da je mesto svoje sestre zauzela. Prvu je poznao, vele, kralj u Nišu ili Glajhenbergu. Vele da je krupna, masna i plava i dosta lepa. Za mlađu vele da je sasvim lepa. Tu može ležati uzrok što se često kralj, bez drugog razloga, u Nišu zadržava.“
Ovi manje poznati detalji iz života kralja Milana Obrenovića IV pružaju dublji uvid u njegovu ličnost i doprinose kompletnijem razumevanju istorijskog perioda u kojem je vladao. Iako je ostavio dubok trag u srpskoj istoriji, Milan je bio složena ličnost sa mnogim vrlinama, ali i manama, čija kompleksnost ostaje predmet interesovanja i proučavanja generacija koje dolaze.
