Violeta Milićević 
U svečanoj sali Gradske kuće u Nišu održana je naučno-praktična konferencija pod nazivom „Genocid nad slovenskim narodima u XX veku“, koja je deo šire serije skupova započetih u Beogradu i nastavljenih u Novom Sadu. Organizatori i učesnici istakli su da je cilj ovih sesija osvetljavanje istorijskih istina o stradanju slovenskih naroda u prošlom veku, koje se, kako ocenjuju, još uvek nedovoljno prepoznaje i proučava.
Dr Eduard Anatoljevič Popov, doktor filozofskih nauka iz Rostova na Donu i predstavnik Centra za informacione i društvene studije, istakao je da genocid nad Slovenima nije tema koja treba da ostane zatvorena u akademskim krugovima, već mora postati deo šireg društvenog dijaloga.
„Tema genocida nad slovenskim narodima ne tiče se samo nauke. Ona obuhvata i obrazovanje, kulturu, prosvećivanje i informisanje. Zato je važno da o njoj govorimo javno, kroz institucije, medije, ali i svakodnevne razgovore“, rekao je Popov.
On je podsetio da su prvi koncentracioni logori u Evropi, Talergof i Terezin, osnovani u vreme Prvog svetskog rata i da su njihove žrtve bili upravo Sloveni — Galicijski Rusi, Bukovinci i bosanski Srbi. Naglasio je da su tokom XX veka ruski i srpski narod pretrpeli velike tragedije, koje su često sprovodili tzv. „mali nacizmi“ — lokalni kolaboracionistički režimi poput ustaškog u Hrvatskoj ili organizacija ukrajinskih nacionalista.
„Ove organizacije su po surovosti i brutalnosti često nadmašivale i same naciste iz Nemačke. Iako je nemački nacizam osuđen na Nirnberškom procesu, mnogi oblici lokalnih, tzv. malih nacizama nisu nikada formalno i pravno procesuirani“, podvukao je Popov.
Učesnici konferencije složili su se da je neophodno institucionalizovati sećanje na genocid nad Slovenima, te da je potrebna zakonska inicijativa koja bi priznala genocid nad Rusima u Galiciji i Bukovini. Kako je naveo Popov, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije već je najavilo korake u tom pravcu.
Fond za podršku i pravnu zaštitu sunarodnika koji žive u inostranstvu, osnovan od strane Vlade Rusije, podržao je održavanje ove konferencije.
„Delatnost fonda je zaštita prava sunarodnika van granice, ali u Srbiji nemamo takvih slučajeva, Srbija je naša prijateljska zemlja. Bez obzira na to, sigurno imamo prostora za dalju i još lepšu saradnju. Naš fond pruža finansijsku podršku organizaciji ove konferencije, jer je ona vrlo važna, jer govorimo o temi genocida”, poručio je direktor Fonda Viktor Djomin.
Poruka iz Niša, trećeg grada domaćina ove važne serije konferencija, jeste jasna — suočavanje sa prošlošću i čuvanje istine o stradanju slovenskih naroda ne smeju biti prepušteni zaboravu. Ova tema mora pronaći svoje mesto i u obrazovnim programima, u umetnosti, medijima i svakodnevnom životu, jer, kako zaključuju učesnici, samo tako je moguće graditi trajni mir i međusobno razumevanje među narodima.
