Violeta Milićević 
Niš se već godinama suočava sa izazovima kada je u pitanju kvalitet vazduha, a glavni izvori zagađenja ostaju isti – saobraćaj, loženje i industrijska postrojenja. Situaciju dodatno otežava nepovoljan geografski položaj grada, upozorava dr Ljiljana Stošić iz Instituta za javno zdravlje Niš.
„Kao i u drugim urbanim sredinama, glavni izvori aerozagađenja u Nišu su uglavnom veštački i površinski raspoređeni. Najveći udeo u zagađenju vazduha imaju loženje, saobraćaj i industrija“, izjavila je dr Stošić za naš portal.
Ono što Niš čini posebno ranjivim jeste činjenica da se nalazi u kotlini zatvorenoj sa tri strane, što dovodi do zadržavanja zagađujućih materija u atmosferi.
„Brzina i smer vetrova, koji su u toku godine najčešće severozapadni, značajno utiču na rasprostiranje zagađujućih supstanci. Pod njihovim uticajem, zagađenje se direktno prenosi u gradski deo Niške kotline“, objašnjava dr Stošić.
Najkritičniji period za kvalitet vazduha jeste od oktobra do marta, kada su česte temperaturne inverzije – meteorološki fenomen koji dodatno pogoršava situaciju.
„U tim periodima dolazi do otežanog vertikalnog strujanja vazduha, redukuju se pozitivni efekti sunčevog zračenja, a formira se takozvani smog, kao poseban vid zagađenja“, navodi dr Stošić.
Prema podacima koje Institut kontinuirano prati, u poslednjih nekoliko godina nema značajnih promena u prosečnim koncentracijama zagađujućih materija kao što su sumpor-dioksid, azot-dioksid, čađ, kao i suspendovane čestice PM10 i PM2.5. Ipak, situacija nije ohrabrujuća u zimskim mesecima.
„Koncentracije čađi i suspendovanih čestica znatno su više tokom grejne sezone, što ukazuje na veliki uticaj individualnih ložišta“, ističe dr Stošić.
U Nišu se kvalitet vazduha trenutno meri na dve lokacije – na Trgu Kneginje Ljubice, gde se prate vrednosti sumpor-dioksida, čađi i azot-dioksida, i u prostorijama samog Instituta, gde se meri prisustvo PM10 i PM2.5 čestica.
Građanima se, u danima kada je zagađenje izraženo, savetuje poseban oprez.
„Najbolje rešenje u tim danima jeste da se ne izlazi napolje i da se ne otvaraju prozori, kako bi se smanjio kontakt sa štetnim česticama“, poručuje dr Ljiljana Stošić.
Uprkos tome što se prosečne vrednosti u najvećem delu godine nalaze u granicama dozvoljenog, stručnjaci upozoravaju da je reč o problemu koji zahteva sistemsko rešenje i bolju urbanističku, saobraćajnu i ekološku strategiju grada.
