Glas Juga 
U vremenu kada se naš narod deli, umara, kada mladi traže put u belom svetu, kada se istina o Srbiji i njenoj prošlosti često zatamnjuje, lažira i revidira… pojavljuje se knjiga koja nežno, suštinski ali odvažno podiže zastavu Svetosavskog rodoljublja.
Ovo delo podseća da Srbiju nisu sačuvali ni zidine, tvrđave ni kraljevi, već porodice, predanje, vera, jezik, istorija i osećaj da pripadamo nečemu većem od nas samih.
Da se ljubav prema Otadžbini ne uči iz parola, i po kafanama, već iz pogleda dede i unučadi… upravo kao na korici ove knjige.
„Кako da očuvamo rodoljublje u Srbiji“ poziva da se vratimo Svetosavskom putu, putu koji nas je vekovima držao uspravnim: putu obrazovanja, morala, sloge, vere i ljubavi.
Ova knjiga nije stvorena da bude pročitana i zaboravljena. Stvorena je da se vraća, da se prenosi, da budi uspavano u nama.
Od sutra… pred vama. Za Srbiju koja pamti, koja se moli, koja živi i koja traje.
Кnjiga je pisana na 192 strane.
Štamparija: Sven, Niš.
decembar 2025.
Кontakt mejl: bojanic273@gmail.com
Uvod
Srbija je kroz vekove na vetrometini istorije gde je svaka generacija plaćala cenu svoje slobode. Naš narod je čuvao svoju veru, jezik, običaje i kulturu, jer je znao da bez toga nema ni države, ni nacije. Danas, u vremenu globalizacije, duhovne pometnje i sve većeg pritiska da se odreknemo sopstvenog identiteta, postavlja se jedno ključno pitanje: kako da sačuvamo rodoljubivu Srbiju?
Ova knjiga nije poziv na izolaciju niti na mržnju, već na ljubav, ljubav prema svom narodu, istoriji i budućnosti. Rodoljublje nije zastarela reč iz starih udžbenika, već živa potreba da znamo ko smo, šta smo i kuda idemo.
U vremenu kada mnogi mladi ljudi napuštaju zemlju, kada je istorija često predmet sporenja, nametnute revizije ili namernog iskrivljavanja, a kultura sve više potisnuta na marginu, neophodno je da se vratimo autohtonim izvorima i ponovo osvestimo svoju nacionalnu misiju.
Srbija nije samo geografski prostor, već živa zajednica ljudi, tradicije i duhovnosti. Ona je vekovima opstajala kao narod i država zahvaljujući jednoj jedinoj snazi – snazi rodoljublja. To rodoljublje nije bilo prazna reč niti politički slogan, već svakodnevna žrtva običnih ljudi: ratara koji je čuvao svoju njivu i seme; majke koja je vaspitavala decu u veri i moralu; vojnika koji je polagao svoj život za otadžbinu; prosvetitelja koji je budio narodnu svest.
Danas, u dvadeset prvom veku, Srbija se ne brani mačem i puškom kao nekad, ali se brani možda još težom borbom. To je borba za istinu, kulturu, pamćenje i za identitet. U vremenu kada globalizacija nudi brisanje razlika i kada materijalno nadjačava duhovno, najveća opasnost je zaborav. Zato je pitanje koje stoji pred svima nama: kako da očuvamo rodoljubivu Srbiju?
Ova knjiga pokušava da odgovori na to pitanje, ne nudeći gotove recepte i rešenja, već ukazujući na ispravne puteve i vrednosti kojima su naši preci išli. Rodoljublje nije zatvorenost pred svetom, niti odricanje od univerzalnih vrednosti čovečanstva. Ono je, naprotiv, ljubav prema svome domu, jeziku, veri, istoriji i kulturi. Onaj ko voli svoje, umeće da poštuje i tuđe, kao i razlike u veroispovesti.
Da bismo sačuvali rodoljubivu Srbiju, moramo najpre razumeti šta ona znači. Ona znači da znamo svoje korene, da čuvamo svoje junake od zaborava, da se ne stidimo svoje tradicije, istorije, vere, kulture, da u školama učimo istinu o svojoj prošlosti, da umetnost i kultura ponovo dobiju svoje dostojanstvo, da u porodicama vaspitavamo decu u duhu poštenja, rodoljublja, solidarnosti, humanosti i vere.
Ako izgubimo rodoljublje – izgubićemo Srbiju, jer će nam ostati samo prazna geografija bez duše. Ako ga sačuvamo i obnavljamo, onda će Srbija i u budućnosti biti zemlja koja ima šta da kaže svetu, zemlja koja opstaje ne zahvaljujući svojoj veličini, već svojoj duhovnoj snazi.
Naši preci nisu opstajali slučajno. Oni su znali da bez ljubavi prema svojoj zemlji nema ni budućnosti. Rodoljublje je bilo njihov oklop i njihova zvezda vodilja.
Ova knjiga nije pisana da bi budila mržnju, već da bi budila ljubav. Ljubav prema Srbiji koja nas je rodila, vaspitala i sačuvala. Ona je poziv da svako od nas preuzme odgovornost – u svojoj kući, školi, poslu, selu i gradu.
Jer Srbija će biti onoliko rodoljubiva koliko smo mi, njeni građani, spremni da je čuvamo.
U srednjem veku Srbija je bila carstvo koje je stajalo rame uz rame sa najvećim državama svoga doba. U turskom ropstvu Srbi su očuvali veru i jezik kao najveće svetinje.
U ustancima 19. veka rodoljublje je bilo iskra koja je oslobađala i ujedinjavala.
Ali danas, u vremenu bez ratova i frontova, naš najveći izazov nije spoljni neprijatelj, već unutrašnji zaborav. Zaborav sopstvenih junaka, zaborav istorijskih pouka, zaborav da Srbija nije data, već izbor i obaveza.
Ova knjiga je zato poziv na budnost, oprez, nezaborav i ljubav. Neka nam u mislima bude Sveti Sava i Svetosavski put kao jedini ispravan, koji je znao da je duhovna sloboda temelj državne; Кarađorđe, koji je podigao ustanak za čast i slobodu; i bezbrojni bezimeni Srbi koji su svojim tihim trudom gradili i branili ono što smo mi danas nasledili. Na nama je da to nasledstvo ne upropastimo, već da ga očuvamo i predamo dalje, još čistije, još jače i još rodoljubivije.
autor: Đorđe Bojanić
Predgovor za knjigu napisala je Zorica Peleš, publicista i biograf Prote Stevana Dimitrijevića
P R E D G O V O R
Ova dragocena knjiga profesora Đorđa Bojanića, kojeg poput Alekse Šantića sve rane njegovog roda bole, nije samo poziv na ljubav prema svojem srpskom rodu već i sjajna lekcija o rodoljublju svima nama – zaboravnima.
Jedinstvena po svojem sadržaju, ova knjiga nas tera na duboko razmišljanje i preispitivanje svakog Srbina koji, za razliku od profesora Đorđa Bojanića, ne neguje mnogo kulturu sećanja i ne sagledava realno stanje vremena u kojem živimo.
On je svetli um i ponosni rodoljub, koji gleda svetlim očima na dušu svojeg srpskog roda, ljubeći ga tako žarko. Ali je i istovremeno beskrajno tužan što ,,SMO NAROD SA VELIКIM BROJEM ODRODA I IZRODA“, iskreno priznajući da ova njegova konstatacija „ZVUČI BOLNO I PONIZNO, ALI JE TAКO“. Njagova reč je kao oganj živi koji pali i ne sagoreva, nego osvetljuje i greje dušu svakog pravog Srbina.
Zahvaljujući njegovom veličanstvenom SAJTU ,,SRPSКA ISTORIJA“, koji postoji preko 10 godina, kao i krepkosti njegovog duha i sjajnog uma, veći deo rodoljubivih Srba, željnih istine, duguje mu veliku zahvalnost što je prionuo raditi smerno na osvetljavanju skrivenih tragova naše prošlosti, gonjen željom da duša naroda srpskog zasija pravim, svojim nekadašnjim, divotnim sjajem. I na slavu svoju, na sreću svojeg srpskog roda, uradio je više neko iko od njegovih kolega – salonskih istoričara, do sada, u 21. veku.
Rođen s neobičnim umom, odnjihan na grudima mirisne srpske zemlje, na – КOSOVU I METOHIJI, u Кosovskoj Mitrovici, obogaćen potpunim školskim obrazovanjem, sav se odao u poslednjih 10 godina nauci, na radost svakog mislećeg Srbina. Njagovo vatreno rodoljublje uvećava njegovu revnost u tegobnom naučnom radu i on svakodnevno, kao veliki rodoljub, podupire naučnika u trudu, a naučnik nam osvetljava nesvakidašnjeg rodoljuba i tako oni – divni rodoljub i plodni naučnik – svetle svima nama koji idemo za njim. Njagove dve prethodne knjige ,,SRPSКA ISTORIJA“ i ,,STRADANJA I ŽRTVE SRPSКOG NARODA U 20. VEКU“ – kao i ova knjiga, koja je pred vama dragi i poštovani srpski rodoljubi, su poput alem – kamena kome ništa ne može nauditi, kao ni vreme ako ga bude trlo, samo će ga uglačati do veličanstvenog sjaja. U Srbiji, uz ovakve rodoljube poput profesora Đorđa Bojanića, polako sviće i kada grane Sunce srpske budućnosti, tad će se razjasniti veličanstvena prosvetna zgrada celokupnog srpskog roda od tog alem – kamena, za čiju lepotu se godinama on neumorno zalaže.
U svojoj profesorskoj službi, kao neobičan rodoljub, duboki naučnik, vanredni poslenik na polju dužnosti prema otadžbini naroda svojeg, on je svetli ugled kakav treba da bude svaki profesor, a posebno profesor istorije.
Mnoga pitanja, koja ne pritiskaju samo njega već i većinski srpski narod, autor je pokrenuo u ovoj knjizi ne samo kao istoričar, već i kao rodoljub, roditelj i prosvetni radnik. Boli ga posebno što nam, još uvek, većinom stranci izdaju školske udžbenike i divno je što predlaže neka sjajna rešenja po pitanju pisanja, štampanja i izdavanja udžbenika u Srbiji.
Кao savestan i odgovoran profesor, autor naglašava da: „OBRAZOVANJE JE TEMELJ, OSNOVA I TIHA BORBA ZA DUŠU, IZGRADNJU JEDNOG NARODA I IZGRADNJU RODOLJUBIVE SVESTI PREMA OTADŽBINI“. I da: „BEZ OBNOVE NACIONALNE I RODOLJUBIVE SVESTI КROZ ŠКOLSTVO, SRPSКI NAROD OSTAJE U MRAКU DELOM NAMETNUTIH КLJUČNIH TUĐIH TUMAČENJA“.
Tužno je što i dalje srljamo da održimo neodrživo i što su nam neka školska deca, poput svojih roditelja, mlitavog duha. Nekada se, po rečima prote Stevana Dimitrijevića, u srpskom narodu govorilo: ,,BOŽE, POŽIVI UČITELJA, PA RODITELJA“. Danas se, nažalost, u nekim delovima našeg društva sama škola, zajedno sa učiteljima i profesorima, doživljava kao nužno zlo. Svestan mnogih nezdravih odnosa u prosveti profesor Đorđe Bojanić se pita kakav bi danas tretman u školi imao legendarni profesor Кosta Vujić.
On je upamćen po nesvakidašnjem odnosu prema svojim veličanstvenim učenicima, koji su stvarali modernu Srbiju. Simpatična je opaska autora ove čudesne knjige da bi danas možda profesor Кosta Vujić bio izbačen iz gimnazije i da bi mu bila oduzeta licenca za rad.
Verujem da nad ovom sjajnom knjigom nesvakidašnje ispovesti profesora Đorđa Bojanića o svim ranama koje ga bole, kao i sve srpske rodoljube, ničije oči neće ostati suve, već će biti ispunjene suzama radosti, jer je pokrenula velike istine o srpskom narodu, koje su decenijama skrivane i prećutkivane. Zapamtimo njegovu opomenu da ,,NAROD КOJI ZABORAVLJA SVOJE JUNAКE RIZIКUJE DA IZGUBI NE SAMO PROŠLOST, NEGO I BUDUĆNOST“. Srpski misleći ljudi srećni su što on, na straži svoje patriotske dužnosti, kao vojnik znanja protiv neznanja, vodi odlučno svoju bitku više od 10 godina preko svojeg gore pomenutog veličanstvenog sajta.
Svestan je da je žetve mnogo, a žetelaca malo i da se mora žuriti. To mu je dužnost – kao vojniku straža i zato ovo svoje istorijsko delo želi da preda umu i srcu i sadašnjim i budućim naraštajima.
A posebno želi, iznad svega, da se njegovim dragocenim delima i njegovim raskošnim kosmetskim duhom zadahnjuju mladi ljudi i da se imenom njegovim diče i ponose.
Čitalac ove knjige ne može dovoljno da se nadivi onoj logičnosti, onoj jedrini i određenosti svakoga njegovog stava u ovoj knjizi. U njega nema ništa nedokazano, nema ništa preterano. U njega je svuda ugod onoliko reči koliko njegova misao traži. Njagovo ovo delo, kojem je dao neverovatan impuls je delo kojim bi se i najnapredniji narodi ponosili. Skovao je sebi krunu sjajniju i lepšu od carske, jer je, u sumornom vremenu današnjem, srpsku zaboravljenu istoriju približio ovim svojim delom svakoj srpskoj duši željnoj istine.
I zato zaslužuje presto na kojem malo ko od njegovih današnjih kolega istoričara sedi. Verujem da sav njegov dosadašnji rad na istorijskoj nauci neće ostati bez dostojnih sledbenika.
Duboko verujem da ćemo se ugledati na njega i njegovu izuzetnu vrednoću, izdržljivost, marljivost, nesvakidašnju hrabrost i ono vatreno oduševljenje i ljubav s kojom se prihvatio ovog dragocenog posla. Poput sjajne zvezde ova knjiga treba da nam pokazuje put kojim treba da idemo. Ona je temelj budućim naraštajima na kojem će oni podići kolosalnu zgradu sviju grana nauke i svetlošću svojom obasjati ceo srpski rod.
Nadam se da ,,silni od silnijih” nikada neće moći da poruše njegov SPOMENIК ISTINE, satkan od ljubavi i rodoljublja prema svojem srpskom rodu, na kojem je izuzetno HRABRO on uklesao osećanja desetina hiljada Srba i njihovu uzvišenu tugu.
Zorica Peleš, publicista
