Violeta Milićević 
Nesvakidašnje delo autorke iz Niša Marije Ranđelović koje povezuje dva Nobelovca, književnika Ivu Andrića i filozofa Žana Pijažea u izdanju Niškog kulturnog centra kroz temu deteta. O značaju knjige “Uporedni putevi Andrića i Pijažea” govori podatak da je ona odlukom Ministarstva kulture, u velikoj konkurenciji od 4022 naslova ušla u 20 obaveznih za sve biblioteke.
Interesovanje autorke u ovoj studiji su dva velika imena svetskog naučnog i kulturnog nasleđa. Ona polazi od teze mogućeg susreta Andrića i Pijažea u Ženevi kada je srpski pisac boravio u ovom gradu kao ambasador, u godinama nastajanja čuvene Ženevske škole pedagogije. Uporedni putevi Andriža i Pijažea ostavljaju po strani fizički susret i potenciraju na onaj bitniji i trajniji u vremenu – naučno-umetnički, literarni, intelektualni i duhovno paralelni koji traje i danas, objašnjava master filolog srpske i komparativne književnosti Milica Milenković.
Ranđelović podseća da je Andrić pisao pripovetke o ženama, Turcima, o fratrima, ali se malo obrćala pažnja na to da je pisao i pripovetke o deci.
Marija Ranđelović, autor; Foto: printscreen Kulturni dnevnik RTS
“Ciklus pisanja o deci je započeo 1935. godine kada je boravio u Ženevi. Za glavne junake je imao decu, ali uvek u odnosu na starije ljude. Andrić tada kada značajni stvraralac nije to radio sa namerom da stvori krug priča putem kojih bi idealizovao detinjstvo, već se zaista bavio detinjstvom iz perspektive stvaraoca koji je doživljavao život i sve njegove egzistencijalne promene i kako su se one odnosile na detinjstvo. U tom trenutku je upravo i Pijaće u Ženevi započeo rad na svojoj teoriji o kongitivnom razvoju dece”, istakla je Ranđelović.
Ona je naglasila da knjiga govori o dva velikana koja su stvarala pre sto godina, a ono što su oni tada radili aktuelno je i danas.
“U to vreme je Pijaže napisao svoja najznačajnija dela. Ja sam u knjizi pomenula tri: “Poreklo inteligencije kod dece”, zatim “Konstrukciju realnosti kod dece” i “Igre snovi i imitacija u detinjstvu”. Svim ovim temama se bavio i Andrić u svojim pripovetkama i to je ono što ih spaja izuzev toga što su živeli u istom gradu u prošlom veku”, objasnila je dr Marija Ranđelović i priznala da nije uspela da dokaže da li su se oni i sreli.
Susret na kraju krajeva nije ni važan. Njihova dela su se srela i sve ono što je Andrić opisivao u svojim pripovetkama o deci, može se prepoznati i videti u svim stadijumima u uzrastu i razvoju dece čiju podelu je pravio i Pijaže kroz svoju teoriju.
“Pijažeova pedagoška vizija zasnovana na viđenju deteta sa Zapada i Adrićev literarni prikaz deteta sa Istoka otkrivaju nam kako je duša deteta jedna i jedinstvena – bez obzira u kom delu sveta je rođeno i bez obzira u kakvom okruženju je stasalo. A Marija Ranđelović nam, ukazujući na srodnost dvojice autora, poručuje da vrhunska pedagogija i vrhunska književnost mogu da budu sestre”, napisao je u recenziji srpski pisac, scenarista i kolumnista Vladimir Kecmanović.
Ranđelović podseća da se Andrićevo delo pomno proučavalo, ali prema njenim rečima ciklus pripovedaka o deci nije izazvao toliku pažnju kao što je trebao. Gradeći pripovetku na jednom događaju, na jednom detetu, Andrić je prema njenim rečima razbijao mit meke i blage iluzije o detinjstvu kao najsrećnijem životnom dobu. Na neki način je govorio o detinjstvu kao o fenomenu koji izmiče globalnim određenjima i strogim definicijama.
“O detinjstvu dece u kasabi, u nekim patrijahalnim okvirima, koji se susreću sa nizom krutih normi i gde su deca htela to ili ne morala da prihvate kao svoj obrazac ponašanja”, podseća Ranđelovićeva.
Ona je na kraju zaključila da je nikad aktuelnija Andrićeva opomena kada je reč o detinjstvu, to da zapravo čistota detinjstva ne zavisi od same dece, nego od sveta u kome odrastaju i da je možda humanizacija sveta jedina garancija za humanizaciju detinjstva.
Knjiga Marije Ranđelović baca novo svetlo na Andrićev opus i istovremeno osvetljava važne aspekte Pijažeove teorije o dečjem razvoju, pokazujući kako su ova dva velikana uspela da zauvek ostanu relevantna i aktuelna i nakon više od jednog veka od kada su stvarali.
