Violeta Milićević 
Danijel Ališanović je svakog četvrta dolazi na kultno mesto Zajde Badža zato što veruje da se tu dešavaju čuda i ispunjavaju želje. Kaže proverio je više puta i uvek je uspelo. Želje su se ostvarile, a to svedoče i mnogi drugi koji se kod zidina Niške tvrđave kod Beogradske kapije klanjaju svetiteljki u koju veruju. Danijel sa njegovom porodicom i godinama unazad održava ovo mesto. Srećan je kaže što će ono ostati tu gde jeste i nakon rekonstrukcije novog parka.
Foto: Glas juga
“Zade Badža je bila žena koja je služila Turcima. Jednog dana je nestala, a na mestu gde je svetilište pronađena je samo njena papuča. Zato je ovo mesto proglašeno svetim”, objašnjava nam Danijel.
On veruje, a veruju i njegovi sunarodnici, ali i Srbi koji ovde pale sveće i to isključivo bele.
“Ovo je multietničko mesto u koje dolaze i Srbi i Romi, pale sveće i mole se isključivo za zdravlje. A zašto bele sveće to ne mogu da vam kažem. Tako su radili naši preci, tako radimo i mi. Tradicija se prenosi sa kolena na koleno”, iskren je Danijel.
Želje mu se ostvaruju, ali on ipak iznova pali sveću.
“U da. Ispunjavaju se želje i dešavaju se čuda. To nam govore ljudi koji su bili pa su se ponovo vratili”, kazao je Danijel.
Foto: Glas juga
Kultno mesto Zejde Badža je sve do kraja 19. veka bilo ekskluzivno kultno mesto niških Turaka, a sa oslobađanjem Niša od istih, Zejde Badža se formira kao osobeno islamsko-hrišćansko svetilište, sa Romima kao isključivim naslednicima legende o Zajdi Badži. Danas ovo mesto posećuju, poštuju i slave svi Romi bez obzira na pretke, konfesionalno poreklo, aktuelnu veroispovest ili religiozni status. Romi na primeru poštovanja i očuvanja kultnog mesta Zajde Badže na najbolji način prezentuju izvorno viševekovno iskustvo života u multietničkim i viševerskim društvima.
Foto: Glas juga
Ko je bila Zajde Badža?
“Devojčica Romkinja otišla je u Istanbul da donese alvu svom gospodaru koji je bio na samrti. Na povratku u Tvrđavu, hodala je po Nišavi, a kada je došla na ovo mesto – izdigla se i poletela ka nebu. U tom trenutku joj je jedna nanula pala ovde i dosta dugo je četvrtkom izbijala svetlost iz zemlje ka nebu gde je poletela”, prepričavaju Romi jednu verziju legende o nastanku Zajde Badže.
Drugu je zapisao turski putopisac Evlija Čelebija u 16. veku. Prema tom zapisu, turska devojčica izgubila je život na zidini niške Tvrđave. U znak sećanja na nju, Turci su taj deo zida posećivali, čuvali i poštovali.
Foto: Glas juga
Svetilište i legenda o Zajde Badža sve je interesantnije turistima. Zato će odmah pored biti postavljena tabla na kojoj će pisati priča o njoj za koju će saznati i turisti koji kada dođu u naš grad prvo posete Nišku tvrđavu.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
