Čuvari prošlosti: Vodenice na Gornjodušničkoj reci proglašene kulturnim blagom

878

Na sednici Vlade Republike Srbije održanoj 18. aprila 2024. godine, vodenice na Gornjodušničkoj reci dobile su status prostorne kulturno-istorijske celine, saopštio je Zavod za zaštitu spomenika u Nišu. Ova odluka ističe značaj očuvanja kulturne baštine i autentičnih karakteristika suvoplaninskih sela.

Kompleks vodenica smešten je u ataru sela Gornji Dušnik i Donji Dušnik, opština Gadžin Han, i nalazi se unutar Specijalnog rezervata prirode Suva planina. Zahvaljujući jakim izvorima i rekama, ove vodenice su bile poznate na širem prostoru.

„Najvažniji izvor, Dušničko vrelo u Gornjem Dušniku, na nadmorskoj visini od 525 metara, formira Gornjodušničku reku, koja se uliva u Kutinsku reku. Obe reke koriste sistem kanala za vodenice i navodnjavanje bašti. Od svog nastanka, vodenice su postale prepoznatljiva karakteristika ovih sela. Na prostoru Zaplanja nekada je bilo 117 vodenica“, navodi Zavod.

Donji Dušnik, centralno naselje Gornjeg Zaplanja, prvi put se spominje u turskim defterima iz 1516. godine sa zabeleženih 13 kuća. Gornji Dušnik, susedno selo smešteno u podnožju Suve planine, zajedno sa Donjim Dušnikom čini područje bogato kulturnom i prirodnom baštinom. U drugoj polovini 19. veka, između ova dva sela, izgrađeno je 17 vodenica na nepuna dva kilometra razdaljine, od kojih je danas očuvano sedam: Jankovska, Sopotnička, Čolakovska, Golubovska, Bela, Ljotinska i Džakljina (Mihajlovska). Zahvaljujući obilju vode iz vrela, vodenice su radile tokom cele godine.

Vodenice predstavljaju tipičan primer razvijene kolektivne ustanove. Njihovo podizanje zahtevalo je saglasnost vlasnika parcela, radnu snagu i sredstva. Održavanje i podela udela bili su jasno definisani, a vodenica je bila značajan izvor prihoda za domaćinstva koja su imala udela u njoj. Godine 1925, na zahtev mešovitog zanatskog esnafa iz Donjeg Dušnika, vodenice su uključene u esnafski sistem rada.

Šezdesetih godina 20. veka, sa izgradnjom modernih mlinova za prekrupu i kasnije pšenicu, vodenice su počele da se napuštaju i propadaju. Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš pokrenuo je 2018. godine postupak za proglašenje vodenica za prostorno kulturno-istorijsku celinu, kako bi se sačuvala ova vredna baština.

„Vodenice na Gornjodušničkoj reci predstavljaju ne samo tehnološko nasleđe, već i svedočanstvo o životu i radu lokalnog stanovništva kroz vekove. Odluka o njihovom proglašenju za prostorno kulturno-istorijsku celinu omogućava nam da ih zaštitimo i očuvamo za buduće generacije“, navode iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš.

Očuvanje i obnova ovih vodenica ne samo da štiti kulturnu baštinu, već i doprinosi održivom razvoju lokalne zajednice, omogućavajući im da ponovo koriste ove istorijske objekte na način koji poštuje tradiciju i unapređuje kvalitet života.

Bonus video…