Violeta Milićević 
Sedam utakmica, sedam pobeda, uz 15 postignutih golova čime je oboren rekord Francuske iz 1984. godine. Najbolji igrač (Rodri) i najbolji mladi igrač turnira (Jamal). Nema ni najmanje dileme, Španija je zasluženo osvojila četvrtu titulu evropskog šampiona i dokazala da se najbolji fudbal definitivno igra na Iberijskom poluostrvu, rekao je intervjuu za zvaničan sajt FSS Dragan Sojković Piksi.
„Od prve do poslednje utakmice bilo je očigledno da su Španci u svim elemntima igre dominantni u odnosu na svoje protivnike i da su apsolutno pripremljeni za jedno ovako važno takmičenje. Rekordi koje su oborili tokom šampionata dovoljno govore o njihovoj superiornosti. Velika koncentracija kvaliteta, kako na terenu, tako i na klupi za rezerve, ambijent u ekipi na vrhunskom nivou i najvažnije od svega, timski duh koji nijednog trenutka nije doveden u pitanje. Sve su to faktori od ključnog značaja u savremenom fudbalu i ne treba da nas čudi što je De la Fuentova ekipa delovala toliko moćno u Nemačkoj“ – sumira utiske selektor Srbije Dragan Stojković koji je na poziv predsednik UEFA Aleksandera Čeferina, zajedno sa brojnim vedetama evropskog i svetskog fudbala pratio finalni meč na Olimpijskom stadionu u Berlinu.
Svi oni dele isto mišljenje: trijumf Španije je trijumf lepote igre. Pobeda fudbala.
„Sve što fudbal čini najlepšom igrom na svetu i zbog čega publika dolazi na stadione, Španija je demonstrirala u proteklih mesec dana. Tehnika, brzina, besprekorna fizička sprema, trčanje, presing. Razgovarao sam sinoć u loži sa kolegama iz drugih zemalja, svi kažu da je najveća prednost Španije u tome što je De la Fuente dugi niz godina radio u mlađim kategorijama španskog Saveza i što sve ove klince poznaje u dušu. Napravio je hrabar potez sa smenom generacija, spojio iskustvo i energiju, stvorio tim koji pleni zajedništvom i kome je kolektiv na vrhu liste prioriteta. U modernom fudbalu, veoma je važno da svi igrači svoje individualne kvalitete podrede ekipi i da žive jedni za druge. Nebitno je ko igra, a ko sedi na klupi. Vi ste sinoć na klupi Španije imali Naća i Hozelua, igrače koji su prvaci Evrope sa Realom. Bitna je reprezentacija i stil igre. Španska igra odavno nije samo tiki-taka. To je sada jedna modernija i savršenija verzija. Stil fudbala u kome svaki igrač radi za ekipu i svojim kvalitetom doprinosi uspehu kolektiva.“
Dva dijametralno različita poluvremena, dosada u prvom sa samo jednim (mlakim) šutem Fodena u okvir gola i spektakl u drugom gde je prinudni izlazak Rodrija, ma koliko zvučalo kontradiktorno, više poremetio linije engleskog tima nego što je zbunio Špance.
„Karembe i Makelele su mi u poluvremenu rekli da izlazi Rodri zbog povrede i da ulazi Zubimendi. Vrteli su glavom, u smislu koliko će se to odraziti na igru španskog tima. Ali videli ste… kada postoji sistem, jedna promena ne može ništa drastično da promeni. Tempo, ritam igre, fizionomija, sve ostaje isto. Možda i bolje, kao što se desilo sinoć. Španija je pokazala da i bez Rodrija deluje moćno, dali su gol i stvorili još jedan zicer u prvih 90 sekundi drugog poluvremena.“
Dva detalja koja su strčnjacima zapala za oko kao novi trendovi u modernom fudbalu koje bi i druge velike reprezentacije mogle da praktikuju u narednom periodu: dupla markacija u fazi visokog presinga, gde agresivnost španskih igrača nije uticala na kompaktnost linija tima. I drugi: igrači su uvek primali loptu u pokretu, ne ostavljajući protivniku prostor za razmišljanje i brzu reakciju. To je najefikasniji način da se stvori brojčana prednost u zonama terena gde se odvija akcija.
„To su i ključni razlozi dominacije Španije u svim segmentima igre i na svakoj utakmici tokom ovog Evropskog prvenstva. Zadnja linija čvrsta i uigrana. Vezni red agresivan i sa igračima čije su tehničke mogućnosti na vanserijskom nivou. I napad koji je izuzetno funkcionalan sa dva mlada asa poput Vilijamsa i Jamala, plus iskusni Morata u centrali, delovali su bukvalno neukrotivo. Impresivan je način na koji Španci pokušavaju da vrate posed posle pogrešnog pasa i izgubljene lopte. Neverovatna agresivnost koja protivniku ne dozvoljava ni da diše, a kamoli da razvije akciju. Kada pratite sa tribina, prosto uživate u prizoru koliko te linije tima deluju kompaktno i sinhronizovano.“
Hari Kejn, čovek od 400 golova koji i dalje nema nijedan trofej u karijeri. Još jedan paradoks modernog fudbala?
„Podatak zvuči zaista utopijski. Reč je o jednom od najboljih napadača današnjice. Meni je još jedan detalj sa sinoćnje utakmice ostavio jak utisak, a to je izlazak iz igre Kejna i Morate. Dva kapitena, dva lidera svojih reprezentacija. Nijedan gest, ni najmanja reakcija koja bi narušila duh u ekipi. Odlaze na klupu, pružaju podršku. To su stvari na kojima svi moramo da učimo. Nema sujete i prevelikog ega, svi su su službi kolektiva i pobeda je svima zajednički cilj.“
Lamin Jamal! Otkrovenje šampionata. Momak koji je golom protiv Francuske spustio Stojkovića na peto mesto najmlađih strelaca u istoriji Evropskog prvenstva.
„Buduća zvezda svetskog fudbala. Izuzetno fudbalski inteligentan, igra rutinski, zrelo… Vuče poteze koji u njegovim godinama deluju impresivno. Nije De la Fuente lud što ga je gurnuo u vatru i dodelio mu ulogu protagoniste u timu. Kruna je taj gol protiv Francuske, žao mi je što i sinoć nije iskoristio bar jednu od dve sjajne šanse. Treba odati priznanje i Pikfordu na bravuroznim intervencijama. Jedno je sigurno, Jamal je osveženje za evropski fudbal i momak koji će svojim čarolijama da nas zabavlja u narednih 15 godina.“
Mogao bi nešto iz svog bogatog repertoara da ostavi kod kuće početkom septembra kada krene put Beograda.
„Radujem se i srećan sam što će Španci prvu zvaničnu utakmicu kao novi šampioni Evrope odigrati protiv naše reprezentacije i pred našom publikom. To je prilika da Marakana bude puna i da im čestitamo na fantastičnom rezultatu koji su napravili u Nemačkoj. Sa druge strane, to je prilika i za naše momke da se odmere sa najjačom reprezentacijom na kontinentu. Ima li većeg izazova od duela sa Olmom, Vilijamsom, Jamalom, Rodrijem, Moratom… Možda u individualnom smislu nismo na njihovom nivou, ali sve može da se nadoknadi borbenošću, timskim duhom i kolektivnom igrom. Važna je strategija, trka, agresija. Da svaki igrač koji dobije šansu od prvog minuta i svaki koji uđe sa klupe, sprovede u delo sve ono što smo zamislili i što smo se dogovorili pre utakmice.“
Sticajem okolnosti, opet startujemo protiv aktuelnih evropskih prvaka, kao i na početku ciklusa za Svetsko prvenstvo u Kataru.
„Tada protiv Porugala, sada protiv Španije. Očigledno nam je suđeno da na početku imamo najteže zadatke. Slično je bilo i na završnim turnirima, u Kataru protiv Brazila, u Nemačkoj protiv Engleske. U svakom slučaju, očekuje nas praznik fudbala u kome svi treba da uživamo.“
Ako je suditi po stavovima fudbalskih stručnjaka sa kojima je Stojković razgovarao u Berlinu, Srbija ima argumente sa kojima može da odgovori mašineriji Luisa De la Fuentea.
„Pričao sam sa Kapelom, Vengerom, Klopom, Benitezom, Dejvidom Mojesom… Njihovo mišljenje ne razlikuje se puno od one analize koju smo napravili posle Evropskog prvenstva. Kapelo mi je rekao da nismo zaslužili da izgubimo od Engleske. Kaže: ‘nije to bilo tako loše’. Mora da se da gol, mora da se pobedi. Svi se vraćaju na šanse Mitrovića protiv Slovenije. Jedna lopta u mreži i potpuno druga priča. Rekli su mi glavu gore, da izvučem pouke, da tim treba da se osveži. Dopada im se moja ideja i podmlađivanju reprezentacije. Klopu sam čestitao na svim podvizima u dosadašnjoj karijeri. Nije lako sedeti na klupi Liverpula i u kontinuitetu osvajati trofeje. Koliko sam mogao da primetim, ne pati za fudbalom. Posle toliko godina, zaslužio je da se odmori.“
Za Stojkovića predaha nema. Još 50 dana i Srbija će ponovo biti na nogama. U Beograd stižu evropski šampioni. Poslastica na startu novog ciklusa Lige nacija i prva etapa na početku procesa stvaranja podloge za ostvarenje najvažnijeg cilja – plasmana na Svetsko prvenstvo 2026. godine u SAD, Maksiku i Kanadi.
