Violeta Milićević 
U okviru pratećeg programa Festivala glumačkih ostvarenja u Nišu, danas je održan okrugli sto o filmskoj karijeri Žarka Lauševića, našeg velikog glumca, čoveka koji je obeležio jugoslovensku, kasnije srpsku i regionalnu kinematografiju, koji je ove godine zaslužio i nagradu Pavla Vuisića, koja je posthumno dodeljena njegovoj supruzi Nini, i koji je u zvaničnoj konkurenciji sa svoje dve poslednje uloge u dugometražnim filmovima, u Herojima Halijarda i u Ruskom konzulu.
Žarko se upravo poslednji put poklonio publici za živta nakon premijere filma “Herojima Hilandara”, reditelja RAdoša Bajića.
“Obraćam se vama sa velikim poštovanjem,” započeo je Bajić.
“Ovaj okrugli sto posvećen je jednoj veličanstvenoj ličnosti koja je prošla kroz život kao najtragičniji filmski junak. Pitam se, ako je ovo festival glumaca i glumačkih ostvarenja, gde su glumci? Gospodo, ne vidim da li je ovde neko glumac u publici?”
“Zar nije njihova dužnost da odaju poštovanje čoveku koji je svojim talentom obeležio našu kinematografiju?”
Ovako je započeo priču o svom kolegi Radoša Bajić na okruglom stolu koji je posvećen ovom tragičnom junaku života.
„Ove godine, filmski susreti su doista postigli izuzetnu atmosferu. Sujete, taštine i sindromi povišenih vrednosti su svedeni na minimum i festival je sada na nivou onih koje pamtim još iz vremena kada su na balkonu hotela Ambasador bili Liz Tejlor i Ričard Barton. Tada sam bio učenik muzičke škole u Nišu i živeo ovde četiri godine. Stoga, smatram da je krajnje nesuvislo što na ovom festivalu nedostaju glumci.
Kako bi oni mogli nešto da nauče i odaju poštovanje velikanu, čije radove ćemo gledati na ovom festivalu, uključujući filmove kao što su ‘Heroji Halijarda’ i Ruski konzul’? Trebalo bi da uzmu sve njegove filmove i analiziraju kako je taj veliki umetnik igrao, kako je Bog obdario njegov talent, i kako je imao izuzetnu volju.“
Foto: Gls juga
Žarko Laušević je, prema Bajićevim rečima, bio jedinstvena ličnost i umetnik čije je delo ostavilo neizbrisiv trag.
“On je bio veliki glumac, ali i izuzetan čovek. Nažalost, strašan usud ga je zadesio, i sekunde su odlučile da mu život postane poput tragične filmske priče. Toliko je propatio da je njegova patnja možda čak veća od one koju su doživeli oni koji su oplakivali žrtve tragičnog događaja koji ga je odveo u egzil.”
Bajić se prisetio njihovog poslednjeg susreta pre nego što je Laušević ponovo stupio na srpsku scenu.
“Pre pet godina, kada sam radio na filmu ‘Heroji Halijarda’, odlučio sam da Žarku ponudim glavnu ulogu.
Dobio njegov telefon i nije ga zvala produkcija, nego sam ga ja zvao. Obavili smo srdačan razgovor, ja sam mu poslao scenario, objasnio o čemu se radi, on je rekao:
„Radoše, ja sam trenutno u nekim poslovima koje radim, pošalji mi scenario”, dao mi je mejl adresu, „zvaću te za desetak dana.”
To je bilo uveče. Sutradan ujutru nisam pogledao telefon, sutradan vidim njegovu poruku: „Radoše, javi se.” Ja se javim. On meni kaže, ne dižem sebe u nebesa kada ovo govorim, ali „ja sam uzeo scenario, ja sam ga pročitao noćas, nisam mogao da ga ostavim, pročitao sam ga do kraja.”
Radoš Bajić, glumac i reditelj
Posvećenost i studioznost
“Bio sam fasciniran njegovom dubinom pristupa u stvaranju lika. Njegova analitičnost, posvećenost dijalozima, dramaturškim tokovima, sve to me je iznenadilo, iako sam dugo u kinematografiji. Njegov prilaz stvaranju te uloge bio je potpuna novost za mene.”
Jedna od najemotivnijih scena na snimanju ostaće duboko ukorenjena u Bajićevom sećanju.
“Radili smo scenu u kojoj otac govori: ‘Nisam ja svoju decu našao na bunjištu.’
Međutim, Žarko mi je u jednom trenutku prišao i rekao da ne može da izgovori tu rečenicu jer ju je, na suđenju njemu, izgovorio otac mladića kojeg je ubio. Bilo je strašno.”
Bajić je prilagodio scenario, ali Laušević je na kraju odlučio da se suoči sa svojim demonima i izgovori rečenicu.
“I ta scena je ostala u filmu. Vidite, ja se naježim svaki put kad pomislim na to.”
Foto: Glas juga
Tragična veličina
Tragična sudbina Žarka Lauševića ostavila je neizbrisiv trag ne samo na njegovu ličnost, već i na ljude koji su ga okruživali. Uoči premijere filma “Heroji Halijarda”, Bajić je bio u kontaktu sa Lauševićem, svestan njegove borbe sa zdravljem.
“Pet puta je gledao film i bio oduševljen. Rekao mi je: ‘Ej, bajo, kupio sam odelo. Dolazim na premijeru.’ Nažalost, život je imao druge planove.”
Iako je sudbina bila surova prema njemu, Lauševićevo nasleđe živi kroz njegova dela i ljude koje je ostavio iza sebe. Njegova snaga, talenat i ljudskost nikada neće biti zaboravljeni.
Na kraju, Bajić je svoje izlaganje završio rečima zahvalnosti prema kolegama i prisutnima, uz nadu da će Žarkovo nasleđe nastaviti da inspiriše buduće generacije.
“Hvala vam na pažnji. Neka sećanje na Žarka Lauševića zauvek traje.”
Na tribini su učestvoali i direktor Festivala Niškog kulturnog centra Srđan Savić, Željko Dimić ili Džek Dimić, naš glumac koji živi i radi u Americi, koji je igrao sa Žarkom. Aleksandar Saša Miljanović, upravnik arhiva Jugoslovenske kinoteke, odnosno sada se zove drugačije. Dragan Kovačević, doskorašnji urednik filmskog kluba, inače filmski producent, istoričar filma, i tako dalje. Goran Ukićević, filmski reditelj, kritičar, naš kolega. Tu je i Goran Jovanović, filmski kritičar, i Vesna Perić, koja nije samo filmska kritičarka, nego i dramaturg, dramski pisac, urednica. Tako da, sastav je veoma zanimljiv i dobar.
