Čedomir Tasić, koji ove godine puni 91 godinu, jedan je od poslednjih majstora kožuharskog zanata u Srbiji. Rođen 1933. godine, Tasić je veći deo svog života posvetio ovom starom zanatu, koji se u mnogim delovima Balkana polako gasi. Ipak, Čedomir ne odustaje – sa istom strašću kao prvog dana pristupa poslu, uprkos godinama.
“Ja sam išao po vašarima. Od Višegrada do Dimitrovgrada nema nikoga da ti kožu ustavi. Ja gnječim bilo koju”, priseća se Tasić sa osmehom.
On kaže da ga ljubav prema zanatu podmlađuje i održava vitalnim, čak i u poznim godinama.
“Imam dole kože, i nijedno parče ne dam da propadne”, dodaje, pokazujući na kožu spremnu za obradu.
Na pitanje šta ga motiviše da se i dalje bavi kožuharstvom, Tasić odgovara jednostavno:
“Slušao sam tatu i nisam loše prošao.” Uprkos izazovima, ne gubi entuzijazam i veruje da će uvek biti mesta za majstore zanata. “
I dok mnogi u njegovim godinama uživaju u penziji, Tasić svakodnevno radi.
“Samo beži sekiracije i brige, i živećeš duže,” kaže sa mudrošću starijih generacija, pokazujući da je ljubav prema kožuharskom zanatu više od posla – to je način života.
Čedomir je počeo da uči zanat od svog oca sa samo 12 godina. Nekoliko meseci bilo mu je dovoljno da savlada posao i izradi svoj prvi kožuh. Danas ih izrađuje na isti način kao pre 70 godina.
“Vuče me, ne znam dokle ću. Imam volju, stalno dolaze i donose kože, ne mogu da dozvolim da ih bace.”
Nekada je Čedomir živeo od ovog posla, ali danas prodaje tek poneki komad, i uslovi su se znatno promenili.
Majstor Čeda koristi jagnjeću, jareću i zečju kožu, smatrajući ih najboljom zaštitom za hladne dane. Iako je napolju 30 stepeni, nije loše pripremati se za zimu.
Jedini kožuhar u ovom kraju pokušava da nađe nekoga ko bi nastavio njegov posao, ali mladi, kako Čedomir kaže, beže od zanata.
“Spreman sam da primim dečka, ko hoće da dođe kod mene, da nauči veliki zanat i meni pomogne”, kaže Tasić.
Iako je kupaca sve manje, najviše se traže kožuzi, a ređe ženske kape i šubare. Cene se kreću od hiljadu do šest hiljada dinara. Tasić dodaje da posao opstaje zahvaljujući kulturno-umetničkim društvima.
Dok zanat polako iščezava, Čedomir Tasić ostaje jedini ćurčija, ili kožuhar, u Nišu. Još uvek održava tradiciju i majstorstvo koje su retkost u današnjem vremenu.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram