Violeta Milićević 
Istoričar Istorijskog arhiva Niš, Igor Rakić, u ovom trenutku pažljivo priprema matičnu knjigu rođenih za selo Podgorac u Opštini Ražanj iz 1907. godine za proces digitalizacije. Ova knjiga, starija od jednog veka, kako nam je on objasnio, predstavlja neprocenjiv izvor informacija o demografskoj istoriji Niša i omogućava nam da zavirimo u prošlost ovog grada.
Svaki korak u procesu digitalizacije je važan, od pažljivog čišćenja stranica do uklanjanja nepoželjnih gostiju, poput buba. Ovaj delikatan proces osigurava da dragoceni istorijski zapisi budu očuvani i dostupni budućim generacijama. Rakić naglašava da je ovo izuzetno važan istorijski izvor.
„Matične knjige su osnov. Kada govorimo o matičnim knjigama, obično mislimo na porodično stablo, istoriju pojedinca, ali kada se povežu sve te knjige i naprave statistike, dobijamo širu sliku istorije Niša i ovog dela Srbije.“
Najstarije knjige datiraju iz davne 1832. godine i one se tiču severnih delova Nišavskog okruga, poput Ražnja, Aleksinca, Sokobanje.
“Zbog čega je to tako? Zato što su ti krajevi prvi ušli u sastav srpske države tokom 1833. godine za vreme čuvenih proširenja u doba kneza Miloša u sastav Kneževine Srbije”, otkrio je Rakić.
Ono što je interesantno za Niš je da su se knjige vodile tek od 1877. i 1878. godine, kada je oslobođen od Turaka, a do tada se vodila evidencija u tadašnjim srezovima.
“U matičnim knjigama imamo različite podatke. Na primer, matične knjige rođenja govore o tome ko je kada rođen, kome je bio kum na rođenju, koga je sveštenik krstio itd. Ima tu različitih informacija, kao što su podaci o fizičkim nedostacima deteta, neki specifični detalji, poput mladeža”, kazao je Rakić Glasu juga
Matične knjige venčanih opisuju kada su se koji parovi venčali pred sveštenikom. Tu ima interesantnih podataka, kao što su kolektivna venčanja, gde se recimo u jednom danu venčava 10 i više parova.
“U tim knjigama se upisuje koliko godina imaju supružnici. Na osnovu tih godina možemo saznati kada su oni rođeni i tako se može ići unazad u istraživanju porodičnog stabla. Na primer, za 1880. godinu, što je dve godine posle oslobođenja, ako za jednog supružnika piše da je u vreme venčanja imao 30 godina, od 1880. godine oduzmemo 30 i već znamo da je on rođen 1850. godine”, objasnio je niški istoričar i dodao:
“Na taj način istražujemo porodično stablo. Međutim, za 1850. godinu nemamo matičnih knjiga, jer je tada bila osmanska vlast u Nišu. U tom slučaju, konsultujemo druge izvore, poput osmanskih izvora u Osmanlijskoj arhivi”
Sa druge strane, matične knjige umrlih sadrže informacije o uzrocima smrti, što može otkriti značajne epidemiološke podatke.
„U jednom periodu, možete primetiti da su kod maloletne dece, koja su umrla u kratkom roku, uzroci smrti često slični, recimo gušobolja, crveni vetar, kolera, ali i od staračke iznurenosti. Ukoliko je jedan isti uzrok smrti upisan više puta u istom periodu, to nam može ukazati na epidemije koje su harale tim krajevima u tom periodu“, ističe Rakić.
Sve ove dragocene knjige zapravo omogućavaju istraživanje društvenih i kulturnih promena, a vezane su za prošlost Niša.
„U njima možemo pronaći ljude koji su promenili veru. Na primer, imamo krštenja u tridesetoj godini, uz napomenu da je osoba prešla iz katoličke vere u pravoslavnu. Ovo nam pomaže da pratimo socijalnu dinamiku kroz vreme i promene u religijskim običajima u Nišu.“
Interesantna je i analiza imena zabeleženih u ovim knjigama, koja odražavaju duh vremena.
„Možete se sresti sa imenom Milan u knjigama iz druge polovine 19. veka, verovatno po kralju Milanu. Uočićemo i imena poput Aleksandar, kao i arhaična imena poput Radvivoja, Arsenija i Živka. Što se tiče ženskih imena, Nada se često davala u vreme visoke smrtnosti među decom, kao simbol nade da će dete preživeti. Mnogi od tih naziva svedoče o teškim vremenima, dok se neka, poput Desanke, Radmila ili Jovanke, pojavljuju u određenim istorijskim kontekstima, kao što je uticaj Jovanke Broz na popularnost tog imena.”
Rakić ističe da ova imena nude jedinstven uvid u socijalne i kulturne aspekte života tog vremena.
„Ona nisu samo puka oznaka, već i odraz identiteta, nade i tradicija porodica koje su ih nosile“, zaključuje.
Očuvanje istorije
Rakić takođe napominje da se digitalizacija sprovodi kako bi se zaštitila originalna građa.
„Tako korisnici mogu pristupiti skeniranim verzijama u čitaonici arhiva ili putem interneta, a da ne habaju originalne knjige“, objašnjava on.
U Arhivu se trenutno nalazi 478 matičnih knjiga koje se odnose na područja Sokobanje, Ražnja, Aleksinca, Merošine, Svrljiga, Gadžinog Hana, Doljevca i grada Niša.
Ova digitalizacija omogućava očuvanje jedinstvenih istorijskih zapisa, pružajući nam neprocenljiv uvid u demografske promene i kulturne aspekte života u Nišu tokom proteklih vekova. Kroz pažljivo proučavanje ovih knjiga, možemo bolje razumeti kako su se razvijali društveni odnosi i identitet zajednice kroz istoriju.
