Glas Juga 
Putovanje prvog voza od Beograda do Niša nesumnjivo je jedan od značajnih događaja sa kraja 19. veka, koji je postavio temelje ne samo putničkom železničkom saobraćaju u Srbiji, već i privrednom napretku čitave zemlje. Međutim, ovaj važan događaj doveo je do zablude među onima koji su slušali priče o prvoj lokomotivi koju su Nišlije ikada videle, i to sedam meseci pre nego što je ona uopšte krenula iz Beograda.
Kako je došlo do “zbrke” u kojoj je prvi voz iz Beograda za Niš stigao u krajnju stanicu čak tri puta, a da je tek iz trećeg zapravo pošao iz Beograda, objašnjeno je u interesantnoj priči koja je osvanula na društvenim mrežama.
Jedna priča kaže ovako:
“Prugom sa popularne beogradske ‘štajge’, kako su je mnogo kasnije nazvali Beograđani, tog 20. avgusta 1884. godine prvi voz je krenuo ka Zemunu uz dvorske počasti. Prvi putnici bili su kralj Milan, kraljica Natalija i prestolonaslednik Aleksandar Obrenović. Voz je, putem koji je kasnije prešao veliki broj Srba, otišao za Beč. Hroničari su zabeležili da je svečanom otvaranju stanice prisustvovalo više od 200 inostranih zvanica i više hiljada Beograđana. Ubrzo nakon toga, tri dana kasnije, krenula je i prva kompozicija ka Nišu, dok je prva redovna linija ka tom gradu uspostavljena 3. septembra. Istog dana otvorena je i linija do Pešte, a u početku su na ovim linijama saobraćala po dva voza dnevno”, počinje priču Milan Janković, administrator Fejsbuk grupe “Beograd kojekude”.
On se pita da li je prva kompozicija stigla u Niš u septembru ili možda nekoliko meseci ranije, kao i koliko puta je te 1884. godine voz stizao u Niš, a odakle je mogao doći ako ne iz Beograda. Razlog zablude mogao bi da leži u drugoj priči.
“Knez Milan Obrenović je, nedaleko od današnjeg mosta ‘Gazela’ u Beogradu, srebrnim budakom 21. juna 1881. godine udario temelj Srpskim državnim železnicama. Prvi voz se iz Beograda ka Nišu uputio 23. avgusta 1884. godine. Simbolično, vukla ga je lokomotiva koja se zvala ‘Kralj Srbije’ – prva lokomotiva na Balkanu. Na odredište je stigao posle četrnaest sati vožnje. Nedugo zatim, Srbija je dobila još jednu lokomotivu, nazvanu ‘Natalija’, koja je kasnije promenila ime u ‘Milan’. Kraljevski par je dobio svoje čelične imenjake”, piše u objavi, dodajući da su lokomotive Milan i Natalija, umesto da vuku voz od Beograda do Niša, radile – u rudniku.
Kako se onda prvi voz uputio ka Nišu 23. avgusta ako je već bio u Nišu te iste godine krajem januara? Ne može baš iz prve, pa da ne bude ni iz druge. Voz je u Niš stizao “tri puta prvi put”, a iz Beograda za Niš krenuo tek iz trećeg puta. Kako?
“Godina je 1884., to je sigurno, ali oko meseca nekako ne možemo da usaglasimo. Dok jedni tvrde da je svečani voz za Niš krenuo 30. januara 1884. godine, drugi kažu 6. maja, a treći da se to desilo 23. avgusta 1884. godine. Iako su svi na neki način u pravu, još veću zabunu uneli su podaci o samoj stanici za koju se svi kunu da znaju sve, a onda shvatimo da je prvi voz u Niš stigao sedam meseci pre njenog otvaranja?!”, pita se autor.
Priča o stanici kaže da je zgrada Železničke stanice Beograd, odnosno bivše glavne železničke stanice, građena između 1882. i 1885. godine. Stanica je neposredno povezana sa izgradnjom prve srpske železničke pruge Beograd-Niš, dovršene 1884. godine.
“Kada je početkom januara 1884. godine pruga stigla do Toponice ispred Niša, počele su u Nišu pripreme za doček prvog ‘železničkog vlaka’. Opština je za taj događaj oformila Odbor i izdvojila značajna materijalna sredstva. Svečani voz za Niš krenuo je 30. januara 1884. godine iz Smedereva, a ne iz Beograda, jer su kasnili radovi na izgradnji tunela u Ripnju. Voz je krenuo iz Smedereva oko 9 časova i oko podne stigao u Paraćin, gde su gosti prenoćili. Sutradan je voz krenuo oko 7 časova. Građani Niša su tog prepodneva izašli u grupama kilometrima pred voz kako bi ga dočekali. Voz je oko 11 časova stigao u Niš u još nedovršenu, ali svečano okićenu zastavama, cvećem i ćilimima Železničku stanicu”, navodi se na stranici “Beograd kojekude”.
Kada je voz stigao, počelo je narodno veselje i svečana igranka koja je trajala do 7 sati ujutru. U sredu, 1. februara 1884. godine, oko osam sati, svečani voz je krenuo za Smederevo.
Foto: Printscreen Beograd kojekude
Kralj Milan nije mogao da odoli želji da se provoza novosagrađenom, ali nedovršenom železnicom. Početkom maja 1884. godine odlučio je da poseti Niš, svoju drugu prestonicu. Sa njim su putovali kraljica Natalija i prestolonaslednik Aleksandar. Od Beograda do Smedereva putovali su parobrodom, a od Smedereva do Niša dvorskim vozom. Ministri, poslanici i strani gosti putovali su drugim vozom sastavljenim od četiri vagona. U Nišu je za 9. maj bilo zakazano zasedanje Narodne skupštine. Dvorski voz stigao je u Niš 7. maja 1884. godine u 17 časova i 50 minuta.
Na železničkoj stanici u Nišu priređen je veličanstven doček. Ceo grad je bio okićen, a podignuta su i tri slavoluka. Sutradan, po završenom zasedanju Skupštine, kralj sa pratnjom, zvaničnici i gosti krenuli su nazad put Smedereva.
Zvanično svečano otvaranje pruge obavljeno je 23. avgusta 1884. godine. Kompletna organizacija svečanog otvaranja Srpske državne železnice bila je u rukama Francuza Paula Amilja, direktora eksploatacije srpskih železnica. Prvi svečani voz, ukrašen cvećem i srpskim trobojkama, iz Beograda ka Nišu krenuo je 23. avgusta 1884. godine u 8 sati i 30 minuta.
“Iz Beograda su put Niša u stvari krenula dva voza, svaki sa po devet vagona. U prvom su uglavnom bili strani gosti, a u drugom domaći. Prvi voz je pošao iz Beograda tačno u 8 časova i 30 minuta, a drugi sa četiri minuta zakašnjenja. Taj prvi voz do Jagodine prevalio je 136 kilometara do 15 časova i pet minuta, a u Niš je stigao u 18 i 23. Drugi voz je u Niš stigao sa četiri sata zakašnjenja”, piše u objavi.
Na doček je došla cela varoš, a sa obližnjih brda su grmeli topovi u znak dobrodošlice svečanoj kompoziciji. Sutradan rano ujutro, gosti su u dva voza, kao u dolasku, otputovali za Beograd.
Autor: Milan Janković
