Niš pamti heroje. Odata počast poginulima u bici na Košarama

437

Održan je komemorativni skup u počast poginulim borcima u Bici na Košarama i položeni su venci ispod spomen-ploče herojima, koja se nalazi na bulevaru koji nosi ime po njima.

Saborci, prijatelji, rodbina, pripadnici boračkih udruženja, vojske i policije i predstavnici grada Niša danas su polaganjem venaca odali počast poginulih borcima u Bici na Košarama, koja se odigrala od 9. aprila do 10. juna 1999. godine.

Ivan Krstić, koordinator boračkih udruženja Grada Niša i veteran 63. padobranske brigade, priseća se te bitke i herojstva njegovih saboraca, među kojima su uglavnom bili mladići.

„Okupili smo se na ovom svetom mestu da odamo poštu našim palim pripadnicima i našim herojima, koji su branili svetu zemlju Košare, već i duž državne granice sa Albanijom. To su bili mladići u proseku od 18 do 24 godine, koji nisu znali za strah. Znali su samo da nema nazad, jer je iza Srbija”, poručio je Krstić.

U napadu na karaulu Košare stradalo je 108 naših vojnika, a preko 250 je ranjeno.

„Ti momci, ti Srbi, dali su svoje živote za slobodu srpskog naroda u jednoj bici, koja je bila bitka Davida protiv Golijata. Zauvek su nas zadužili i ovo je najmanje što mi kao Grad možemo da uradimo. Tad je na Kosovu uglavnom ratovala treća armija i tu ima dosta momaka iz Niša, koji su poginuli. Svi su poginuli sa jednom rečenicom na usnama, a ona je: ,Živela Srbija’”, istakao je predsednik Skupštine grada Niša Igor Novaković.

Gradski većnik Stevan Veselinović istakao je da Niš možda zakasnio, ali je važno što je ipak krenuo sa obeležavanjem i gajenjem sećanja na junaštva heroja sa Košara.

„Sto osam srpskih junaka, ne samo srpskih, nego i dobrovoljaca iz drugih država, više od dva meseca je odolevalo napadima, što albanske vojske, što albanskih terorista, što NATO avijacije. Time su omogućili da mi danas ovde možemo slobodno da živimo i radimo”, naveo je Veselinović.

Bitka na Košarama je bila jedna od najtežih u novijoj istoriji, kada su pripadnici terorističke OVK uz pomoć NATO avijacije i albanske vojske nameravali da zauzmu karaulu Košare, a potom naprave koridor za kopnenu invaziju iz pravca Albanije.

Napad je pokrenut u tri pravca prema vrhu Rase Košares, ka karauli Košare i prema vrhu Maje Glave. Bitka je trajala sve do potpisivanja Kumanovskog sporazuma i povlačenja Vojske Jugoslavije sa Kosova i Metohije, odnosno 10. juna 1999. godine.

Tokom dva meseca borbe poginuo je 21 oficir i podoficir, 50 vojnika na odsluženju vojnog roka, 13 aktivnih vojnika i 24 dobrovoljca, dok je ukupno ranjeno 256 boraca. Iako ne postoje precizni podaci o gubicima neprijatelja, procenjuje se da su višestruko veći.