1,1K
Dečak iz okoline Vranja koji je pre nekoliko dana zadobio tešku povredu noge trenutno je hospitalizovan na Klinici za dečju hirurgiju, ortopediju i traumatologiju Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu. Njegovo stanje je, prema rečima stručnjaka, i dalje ozbiljno, ali sa vidljivim pomacima u stabilizaciji vitalnih funkcija.
„Malo je bolja situacija sa povređenim dečakom. On je sinoć imao jednu epizodu krvarenja, pa je to sanirano sa dve jedinice pune krvi. To je stabilizovano, njegova krvna slika je sada u mnogo boljem stanju. Ono što je važno jeste da su parametri zapaljenja, koji su kod ovako masivnih trauma ekstremno visoki, polako počeli da padaju,“ izjavio je dr Živojin Spasić, rukovodilac ove klinike.
On je lično obavio previjanje i ispiranje rane dužine između 30 i 35 centimetara, koja za sada ne pokazuje znake inflamacije. Ipak, kako kaže, prognoze su i dalje neizvesne:
„Ne smemo dati nikakvu konačnu prognozu dok sve ne bude sanirano onako kako treba.“
Dr Spasić je izrazio zahvalnost celokupnom timu lekara i medicinskog osoblja koji danonoćno brinu o dečaku.
„Povreda je zaista strašna. Za svojih skoro 35 godina karijere, samo nekoliko puta sam video ovakve povrede – egzartikulaciju cele noge iz kuka, što je praktično nepopravljivo hirurškim putem.“
Kako objašnjava, u ovakvim slučajevima život pacijenta može biti ozbiljno ugrožen već u prvih nekoliko sati zbog prodora toksina u krvotok, što može dovesti do sepse.
„To su takozvane kraš-povrede koje imaju ogromnu smrtnost, sličnu onima kod zatrpanih ljudi u zemljotresima ili ratovima.“
Dečak je u Niš transportovan iz okoline Vranja, a zahvaljujući brzoj reakciji tamošnjih lekara, prebačen je u stabilizovanom stanju.
„Ekstubiran je, više nije u indukovanoj komi. Komunicira, svestan je, na kiseoničkoj potpori je, prima plazmu i kristaloide koji održavaju bubrežnu funkciju, jer su bubrezi prvi organ koji strada kod ovakvih trauma,“ dodaje Spasić.
Iako su prvi znaci oporavka ohrabrujući, lekari ostaju oprezni.
„Ako bih nešto upoređivao sa jučerašnjim danom – daleko sam zadovoljniji. Ali, više od toga ne bih smeo da tvrdim jer su kod ovakvih povreda treći i peti dan često najkritičniji.“
Svakodnevne povrede – posledica nepažnje i nesavesne vožnje
Govoreći šire o stanju dečje traumatologije, dr Spasić navodi da se UKC Niš suočava sa alarmantnim porastom teških povreda kod dece, posebno onih izazvanih električnim trotinetima i motorima.
„Mi pokrivamo otprilike trećinu Srbije – od Kladova, Negotina, Majdanpeka do Preševa, od Kruševca do Jagodine, pa čak i sa severa Kosova. Ogromna teritorija, mnogo dece. A kako raste životni standard, raste i broj motorića i električnih trotineta.“
U protekloj nedelji imali su petoro dece sa teškim povredama izazvanim saobraćajnim incidentima.
„To su teške kontuzije, otvoreni prelomi, povrede glave i unutrašnjih organa – jetre, slezine… To je ono što zovemo politrauma i vrlo je kompleksno za lečenje.“
Lični apel: „Dok sam živ, električni trotinet ne ulazi u moju kuću“
Dr Spasić, osim što je lekar, i sam je roditelj troje dece, te je uputio snažan apel svim roditeljima da se odupru pritiscima savremenog doba:
„U mojoj kući sam jasno rekao – dok sam ja živ, električni trotinet neće ući. Deca neće voleti roditelje više ili manje zbog toga. Ja im pokazujem slike i posledice trauma da im skrenem pažnju. Uglavnom niko od njih ne nosi zaštitnu opremu – kacige, štitnike…“
Smatra da deca, pa i mladi do 20–21 godinu, ne bi trebalo da koriste ovakva prevozna sredstva bez prethodne edukacije i odgovarajuće dozvole.
„U belom svetu se vozačke dozvole daju tek sa 21 godinom. To nije slučajno.“
Apel državnim institucijama i dostavljačima
Na kraju, uputio je apel i gradskim vlastima i Ministarstvu unutrašnjih poslova da povedu računa o ponašanju dostavljača na biciklima i motorima:
„Vrlo često ne poštuju saobraćajna pravila. Nedostaje saobraćajna kultura, posebno prema pešacima. Biciklisti moraju da se kreću označenim stazama, a na pešačkom prelazu moraju da siđu s bicikla – to su osnovne stvari koje se više ne poštuju.“
Sportski kamp umesto trotineta
„Bolje je platiti detetu sportski kamp nego dati stotine evra za trotinet koji može da ih trajno onesposobi. Nažalost, deo te dece postaje doživotno invalidno. Ne mogu više da doprinesu društvu, a njihove porodice prolaze kroz užasne traume.“
Na Klinici je trenutno hospitalizovano još nekoliko mališana sa sličnim povredama, među kojima je i dečak iz Leskovca koji već mesec dana ne može da bude operisan zbog komplikovanih rana i stalnih intervencija.
„To su strašne slike. I zato apelujem gde god možete – zaustavite vašu decu pre nego što ih sačekamo mi, hirurzi.“