Violeta Milićević 
Letovanja osamdesetih godina bila su nešto sasvim drugo – vreme kada se fićom ili stojadinom polazilo put Grčke ili Crne Gore sa jednim ciljem: da se „do mora stigne, pa kako bude“.
Bez navigacije, klima-uređaja i digitalnih karata, porodice iz cele bivše Jugoslavije krećale su na višesatna, ponekad i višednevna putovanja, sa mapom u krilu i srpsko-grčkim rečnikom u torbi. Često se putovalo noću, kako bi se izbegle vrućine, a deca bi spavala na zadnjem sedištu, među koferima i peškirima.
– Sećam se kako smo fiću natovarili do krova, a u gepek stali su samo ajvar, salama i lubenica. Na granici s Grčkom čekali smo satima. Niko se ni je žalio, svi su se smejali, delili sendviče i hladnu kafu iz termos boce – priča Nišlija, koji je prve grčke talase video 1982.
Letovanja u Crnoj Gori bila su klasični jugoslovenski san – Ulcinj, Bar, Sutomore i Budva vrveli su od turista iz cele zemlje. „Jugo“, „fića“, „stojadin“ i „lada“ bili su simboli putovanja, a osećaj slobode i drugarstva među letnjim gostima – neprocenjiv.
„Svaka porodica imala je svoj šator ili apartmančić kod „babe Rade“, donosili smo svoje posteljine i uvek bar jedan lonac sarme“, prisećaju se naši sagovornici koji su svakog jula letovala u Baošićima.
„Kupali smo se do večeri, pekli krompiriće na primusu i slušali Bajagu s tranzistora.“
Iako bez luksuza, takva putovanja su bila autentična. Putovalo se polako, ali s dušom. Na svakoj benzinskoj pumpi pravile su se pauze, a najmlađi su skupljali nalepnice i sličice iz auto-mape koje su poklanjali vozači iz Slovenije ili Bosne.
Danas, uz sve pogodnosti i brzinu modernog života, teško je zamisliti da se do Grčke putovalo i po 20 sati, s jednom rezervnom gumom i molebanom da fića ne prokuva negde kod Skoplja.
Ipak, sećanja na ta putovanja ostaju dragocena – kao dokaz da su najlepše avanture često one koje nisu bile savršeno isplanirane.
![](https://glasjuga.rs/wp-content/uploads/2025/09/IPS-SKENIRAS-I-GOTOVO-affiliate-970x250-1.jpg")
7 komentara
To je bilo letovanje i druzenje bolje nego sad.
To su bile najlepše godine.Nije bilo mnogo socijalnih razlika.Svi su se družili.Šta je moglo da bude bolje nego da rudar iz Bora radnik iz C.Zastave odu do mora sa porodicom odmoe i pripreme se za nove radne zadatke za narednu godinu.
na slici nije “ fica“.
Kakve veze ima da li je bas fica ili fiat topolino ?
Bitan je tekst i prohujala vremena…Ali stvarno nešto nije u redu sa nama !
Ja sam isao 1988 motorom MZ 150 kubika sa ekipom do budve i nazad, nosio alat i delove za generalnu,jedan pravac 2 dana,srecom MZ izdrzao a i ostalim drugarima slicni motori istocno evropskih proizvodjaca.
MZ ETZ 150 je bio ozbiljan motor.Vozile su se trke sa njim i bio je proglašen za motor godine u Evropi.Ja sam vozio od 250 kubika i obišao celu Jugu i još ponešto od Evrope.Grčka,Italija,Austrija,Nemačka.
Ja sam letovao u Hrvatskoj! I išao Škodom!