Violeta Milićević 
U Memorijalnom kompleksu „12. februar” u Nišu obeležena je 81. godišnjica rasformiranja nacističkog logora na Crvenom krstu i poslednjih streljanja logoraša. Komemorativna akademija pod nazivom „Sećanjem povezani” okupila je potomke stradalih, predstavnike institucija i građane, koji su odali počast žrtvama jednog od najvećih stratišta na jugoistoku Srbije.
Pred kraj rata nacisti su uništili dokumentaciju, spalili posmrtne ostatke streljanih na Bubnju i ubili poslednjih 36 logoraša, među kojima su bili lekari i ljudi zaduženi za vođenje evidencije.
– S obzirom na to da negujemo kulturu sećanja, pozvali smo potomke logoraša i uručili im zahvalnice. To će postati praksa, kako bismo odali poštu njihovim porodicama i negovali slobodarsku tradiciju našeg naroda – rekao je viši kustos Narodnog muzeja u Nišu Nebojša Ozimić.
Komemoraciji je prethodio pomen koji je služio arhiepiskop i mitropolit niški gospodin Arsenije sa sveštenstvom i monaštvom Eparhije niške. Nakon toga uručena su priznanja potomcima logoraša, a zatim položeni venci i cveće.
– To je ostavilo trag na našu porodicu. Moj sin, praunuk Branislava Brane Ćurčića, primio je povelju umesto njega. Treba da ostanemo dosledni i dostojni onoga što je uradio, da njegovo ime i delo ne zaboravimo – istakla je Ana Ćurčić Kostić, unuka Brane Ćurčića.
Jedan od potomaka logoraša dodao je da je njegovo sećanje na stradale preneto kroz porodicu.
– Moja deca su rođena u Kanadi i nemaju predstavu koliko je ovde bilo teško. Imao sam sreću da moja prabaka živi dugo, pa sam kroz nju i roditelje čuvao uspomenu na Darka, Slobodana i Marka.
Predsednik Skupštine grada Niša Igor Novaković, unuk logoraša iz logora Torgau u Nemačkoj, istakao je značaj negovanja uspomena na stradanja.
– Poslednja propoved protestantskog sveštenika Frederika Grizmana govori koliko je srpski narod veliki pobednik. Kada su se logori srušili, srpski vojnici, iako izmučeni i gladni, nisu tražili osvetu, već su delili bombone nemačkoj deci i pomagali ženama da obnove domove. To je dokaz da smo mi miroljubiv narod – poručio je Novaković.
Kroz logor na Crvenom krstu prošlo je oko 30.000 ljudi, a na različitim stratištima ubijeno je približno 10.000 logoraša. Danas ovaj prostor, kao memorijalni kompleks, svedoči o zločinima i čuva uspomenu na žrtve, kao trajni opomen na stradanja i borbu za slobodu.
