Violeta Milićević Sa prvim hladnijim danima, dimničari u Nišu imaju pune ruke posla. Građani ih zovu kako bi očistili dimnjake i spremili ih za grejnu sezonu, ali i – kako se veruje – da im donesu sreću.
Iako u savremenom dobu mnogi prelaze na grejanje na gas ili pelet, još uvek veliki broj Nišlija koristi drva i stare dimnjake, pa je sezona jesenjih čišćenja u punom jeku.
„Očekujemo sada dimničare da dođu da očiste odžake. Godišnje ih čistim jednom, pošto koristim bukovinu za ogrev. To je važno jer su ovo stari dimnjaci, pa se često zapušuju. Mora češće da se čiste, i odžaci i čunci. Kad se očisti, grejanje je super, lepo radi“, kaže za Glas juga Miodrag Cvetkov iz Zelengorske ulice u Nišu.
On objašnjava da se u njegovom komšiluku većina domaćinstava greje na sopstvene izvore toplote, dok je manji broj prešao na gas i pelet.
„To je pola-pola. Ima i onih koji su prešli na pelet, ali većina ipak koristi drva. I nije skupo pozvati odžačare. Kad god ih pozovemo, dođu i urade svoj posao. Kažu da donose sreću — verovatno ima nešto i u tome“, dodaje Cvetkov uz osmeh.
Pune ruke posla za niške odžačare
U Javnom komunalnom preduzeću „Mediana“ potvrđuju da je ovo period godine kada dimničari rade bez predaha.
„Pune, prepune ruke posla,“ priča Bojan Nikolić, dimničar u ovom preduzeću.
„Čistimo dimnjake, kotlove, izvlačimo garež. Sad je gužva jer ljudi zovu kasno – čim počnu da lože, vide da ne vuče kako treba. Dnevno radimo od šest do deset intervencija, a sekretarice prime i do 150 poziva dnevno.“
Prema njegovim rečima, Niš trenutno ima 20 aktivnih dimničara, koji rade na teritoriji svih gradskih opština.
„Najbolje je da nas ljudi zovu tokom leta, tada možemo sve da pregledamo na vreme. Sad, kad počne sezona, mnogi već imaju problem, pa su intervencije hitne.“
Opasno je kada građani sami pokušaju da čiste dimnjake
Nikolić upozorava da samostalno čišćenje može biti veoma rizično.
„Neki probaju sami, ali kad ne uspeju, zovu nas. Može da se desi da zaglavi teg, da pukne dimnjak, pa da probije u drugu sobu. Dolazi čak i do požara. To posle više košta nego da odmah pozovu dimničara.“
Posebno su problematični stari dimnjaci, građeni bez adekvatnih cevi i zaštite. Dimničari naglašavaju da u takvim slučajevima paljenje gareži kao način „čišćenja“ može biti izuzetno opasno.
„Paljenje dimnjaka radimo samo gde je bezbedno – gde su cevi pune i čvrste. Ako vidimo da su šuplje cigle ili loši spojevi, bolje da se ne pali, nego samo da se mehanički očisti. Jer ako ispuca, sanacija posle košta mnogo više.“
Tradicija, sreća i čelične četke
Osim što čuvaju kuće od požara, odžačari su i čuvari jedne od najlepših narodnih tradicija – da donose sreću svima koji ih sretnu.
„Kažu da, kad vide odžačara, treba da se uhvate za dugme i zamisle želju. Neki čupaju dlačicu sa naše četke za sreću. Ima i đaka koji nas zaustavljaju ispred škole i traže da im damo ‘četku za sreću u školi’.“ – priča Saša Stojanović, dimničar.
Na pitanje da li on sam veruje u tu simboliku, kroz osmeh odgovara: „Pa, ko veruje – njemu stvarno donesemo sreću. A nama ovaj posao svakako jeste doneo.“
Više od posla – misija koja štiti živote
Iako deluje kao rutinska komunalna delatnost, rad dimničara ima presudan značaj za bezbednost građana. Zapaljeni dimnjaci čest su uzrok požara, a redovnim čišćenjem rizik se svodi na minimum.
„Najvažnije je da ljudi shvate da odžak nije samo cev – to je bezbednost kuće. Ako se zapali, može da izgori sve.“
U vremenu kada se mnoge stare navike zaboravljaju, odžačari i dalje prolaze ulicama Niša sa svojim četkama i alatima i podsećaju na vreme kada su i sreća i toplina doma zavisile od istih ruku. I zato – ako sretnete odžačara, ne zaboravite da se uhvatite za dugme. Možda vam baš tog dana donese sreću.
