Violeta Milićević 
Nišlijku koja je želela da proda bicikl preko interneta skoro je zadesila prava digitalna drama. Sve je počelo kada joj se javio potencijalni kupac i poslao link na koji je trebalo da unese podatke sa svoje platne kartice. Iako joj je nešto u formularu bilo sumnjivo, popunila je tražena polja.
„Unela sam podatke misleći da je to neophodno kako bi kupac uplatio sredstva. Kada sam popunjavala formular, neka polja su mi bila čudna, ali su bila obavezna, pa sam ih ipak popunila. Tek kasnije sam shvatila da je moglo da se radi o prevari“, kaže ona.
Srećom, banka je reagovala izuzetno brzo.
„Obavestili su me da se dešava sumnjiva transakcija i momentalno su blokirali sve moje kartice. Na kraju, prevara nije uspela, ali trenutno čekam nove kartice koje mogu koristiti. Banka je reagovala odmah i sprečila da izgubim novac“, dodaje ona.
Digitalni marketing stručnjak Jovan Tošić objašnjava da ovakve prevare postaju sve češće, naročito u kontekstu platformi za kupovinu i prodaju robe.
„Dosta ljudi, pa čak i preduzetnika, nije dovoljno edukovano. Često im stižu mejlovi koji navodno potiču od banke, sa fakturama ili zahtevima za plaćanje. Klikom na link može doći do zaraze uređaja ili krađe podataka sa kartice“, objašnjava Tošić.
On upozorava da su najčešće prevare upravo ove: linkovi u porukama na društvenim mrežama, mejlovi sa sumnjivih adresa, ali i pozivi sa nepoznatih brojeva, pa čak i pokušaji preko popularnih aplikacija kao što su WhatsApp i Viber.
„Ljudi često misle da im se to ne može desiti, ali dovoljno je kliknuti na pogrešan link, i prevara je realizovana. Čak i mali iznosi od jednog evra, kada se masovno ponavljaju, postaju značajan finansijski gubitak“, kaže Tošić.
On ističe i problem kada ljudi koriste iste naloge i kartice za više platformi.
„Mnogi povezuju svoj Gmail sa Facebookom, Instagramom ili sa sajtovima za prodaju. Ako napadači dođu do tih podataka, mogu pristupiti svemu – od društvenih mreža do kartica za plaćanje. Ljudi misle da je nešto besplatno, ali ti podaci se negde skladište i prodaju u marketinške svrhe.“
Tošić savetuje da se za online kupovinu uvek koristi posebna kartica, posebno namenjena za internet transakcije, i posebna email adresa koja nije povezana ni sa čim drugim.
„Nikada ne delite podatke sa nepoznatih linkova i poruka. Ako nešto izgleda sumnjivo, nemojte da kliknete. Ni jedna velika platforma neće tražiti da šaljete podatke na mejl ili link koji stiže u poruci“, naglašava stručnjak.
Iako su platforme za kupovinu i prodaju korisne, potrebno je biti izuzetno obazriv. Brza reakcija banke, u konkretnom slučaju, spasla je situaciju, ali ovakvi slučajevi podsećaju koliko je lako postati žrtva digitalnih prevara.
„Iskustvo me naučilo da ni na prvi pogled bezazlene stvari ne treba olako shvatiti. Sreća je što je banka brzo reagovala, inače bi ovo moglo da bude mnogo gora priča“, zaključuje ona.
