Violeta Milićević 
Drugi festival uličnih svirača „Zvuci niške kaldrme“ u Nišu završen je koncertom Alena Ademovića, jednog od najprepoznatljivijih izvođača domaće muzičke scene, koji je pred brojnom publikom priredio veče ispunjeno hitovima, dobrom energijom i emocijama. Nastup u rodnom gradu za njega je, kako je rekao, imao posebnu težinu, a činjenica da je festival bio humanitarnog karaktera dala je celoj večeri dodatnu vrednost.
Ademović je istakao da mu je posebno drago što muzika može da bude mnogo više od zabave i da doprinese nečemu što je zaista važno.
„Ako moja muzika može da pomogne nekome, to mi stvarno mnogo znači. Mi se bavimo ovim poslom, ali na kraju krajeva treba ostati čovek i raditi ono što je normalno. Proći će i slava, i popularnost, i ludilo, sve će to proći, ali ono što ostaje jeste kakav si čovek. Ako muzika može da spoji ljude i podstakne nekoga da pomogne, onda je to najveća pobeda“, rekao je Ademović.
Govoreći o humanitarnoj akciji koja je bila sastavni deo festivala, naglasio je da veruje da svaki gest podrške ima veliki značaj.
„Ako moja muzika može da dovede još nekog donatora ili nekoga ko će pomoći, onda je ovaj koncert ispunio svoju svrhu. Najlepše je kada ono što radimo može nekome da olakša život ili da pruži nadu.“
Drago mu je kaže, što nastupa u Nišu, gradu u kojem je odrastao i kojem se, kako kaže, uvek rado vraća.
„Moje iskustvo sa Nišem je uvek fantastično – od hrane, preko ljudi, do atmosfere. Gde god da odem, ovde se osećam kao kod kuće. Niš ima neku posebnu energiju koju ne mogu da objasnim, ali je uvek osetim kada dođem.“
Dodao je da ga raduje što se centar grada promenio i postao atraktivniji za građane i turiste.
„Kao dete sam sa dedom dolazio ovde i kroz maglu se sećam da je na ovom mestu bila pijaca. Sada je sve drugačije, uređeno, pešačka zona izgleda lepo i mislim da je to nešto što svaki turista treba da vidi. Niš ima mnogo toga da pokaže.“
Koncept uličnog festivala posebno mu se dopao jer, kako kaže, omogućava mnogo neposredniji kontakt sa publikom.
„Ovde bina nije previsoka, ljudi su odmah ispred vas i imate osećaj kao da pevate na nekom velikom porodičnom veselju. Kada je publika blizu, mnogo je lakše preneti emociju. Nema distance i to mi se mnogo sviđa.“
Na pitanje kako nastaju njegove obrade i da li prati trendove na muzičkoj sceni, Ademović je odgovorio da se nikada nije trudio da liči na druge izvođače.
„Ideje dolaze spontano. Nekada uzmem instrument i otpevam nešto, nekada melodija jednostavno dođe. Ne razmišljam previše o tome. Ja sam iz Niša, ali Niš nije izašao iz mene i to se oseća u svemu što radim.“
Smatra da je autentičnost važnija od pokušaja da se ponovi nečiji uspeh.
„Danas ljudi često bolje prihvataju obrade nego nove pesme. Svi ih aranžiraju na svoj način i to je potpuno u redu, ali ne želim da budem ničija kopija. Svaka kopija, ma koliko bila dobra, nikada nije original. Želim da istražujem, da spajam različite žanrove i da sve što radim ima moj pečat.“
Istakao je i da nema posebne rituale niti posebnu inspiraciju pred nastupe.
„Ne mogu da kažem da imam neku posebnu inspiraciju. Svaki koncert pevam kao da mi je prvi i poslednji. Dajem sto posto sebe, bilo da sam u Nišu, Beogradu ili u nekom malom mestu. Mislim da publika zaslužuje isti odnos i istu energiju gde god da nastupam.“
Otkrio je i kako izgleda kada nije na sceni.
„Dok putujem uglavnom ne slušam muziku. Prija mi zvuk motora i tišina, to mi odmara mozak. Muzike mi je dovoljno tokom posla. Tek kada putujem sa porodicom uključimo muziku i slušamo ono što svi vole.“
Govoreći o koncertu koji je održao na Festivalu uličnih svirača, rekao je da je pripremio raznovrstan repertoar.
„Bilo je mnogo hitova, mojih pesama, obrada, možda i malo Miligrama, možda i Bregovića. Volim da publika dobije različite emocije, ali da sve ipak zvuči u mom stilu.“
Za kraj je još jednom ponovio misao koja je obeležila njegov razgovor sa novinarima – da su muzika i humanost neraskidivo povezane.
„Sve može da prođe – i popularnost i karijera – ali čovek treba da ostane čovek. Ako muzika može da spoji ljude i da nekome pomogne, onda je ispunila svoju najlepšu svrhu.“
Upravo u tom duhu završen je i njegov nastup na Drugom festivalu uličnih svirača u Nišu, koji je spojio muziku, emocije i humanost, potvrđujući da dobra pesma može da bude mnogo više od zabave – može da bude razlog za zajedništvo i podršku onima kojima je ona najpotrebnija.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
