Violeta Milićević 
Anksioznost je postala jedan od najčešćih izazova s kojima se suočavaju ljudi u savremenom društvu. Bez obzira na to da li se manifestuje kroz panične napade, ubrzano lupanje srca ili osećaj straha bez jasnog razloga, ovaj emotivni poremećaj ne bira starost, pol ili društveni status. Kako bi pomogla onima koji se bore sa ovim problemom, psihoterapeut pod supervizijom Irina Dugonjivac iz Klinike Dr Mishel Aesthetic otkriva njene uzroke i načine prevazilaženja. Ona kaže da anksioznost može postati ozbiljan problem, ali kroz terapiju i suočavanje sa sopstvenim strahovima možemo povratiti kontrolu nad svojim životom.
„Anksioznost je pandemija modernog doba! Nikada nam stvari nisu bile dostupnije, a nikada se teže nismo nosili sa životnim situacijama i izazovima. Usled tempa života, pritisaka, očekivanja i neizvesnosti, svako je u jednom trenutku osetio senzacije ovog nevidljivog neprijatelja. Problem nastaje onda kada nam ta anksioznost postane deo svakodnevnice, preplavi nam život i poremeti funkcionisanje. Fokus nam se prebacuje na strah, iščekivanje i „borbu“.“
Mlađe generacije suočavaju se s pritiscima uspeha i socijalnog prihvatanja u svetu gde društvene mreže postavljaju nerealne standarde. Stariji pak brinu o zdravlju, sigurnosti i budućnosti. Bez obzira na godine, stres i anksioznost su deo svakodnevnice za mnoge.
„Iako istraživanja pokazuju da su žene nešto podložnije anksioznim poremećajima, kod muškaraca postoji tendencija da potiskuju simptome zbog društvenih normi, verujući da ne bi trebalo da pokažu ranjivost. Važno je razbiti ovaj mit – anksioznost je univerzalno ljudsko iskustvo i svi zaslužuju da potraže podršku i otvoreno pričaju o ovom problemu.“
Foto: privatna arhiva
Kao psihoterapeut pod supervizijom, Irina se svakodnevno susreće s ljudima koji osećaju ovu emotivnu napetost i zna koliko može biti izazovno suočiti se s njom. Izazovno, ali ne i nemoguće, poručuje ona
„Anksioznost podrazumeva preteranu brigu ili prisustvo iracionalnog straha, u odsustvu realne pretnje. Ona je prirodni odgovor našeg tela koji pokušava da nas ‘zaštiti’ od opasnosti, iako ta opasnost nije stvarna, odnosno, nije fizički prisutna. Često se javlja ideja da je anksioznost ugrožavajuća po naše zdravlje, zato je važno naglasiti da smo potpuno bezbedni čak i u najintenzivnijim paničnim napadima. Kada ovo prepoznamo, možemo početi da radimo na tome da povratimo moć nad svojim životom i prevaziđemo izazove koje anksioznost nosi sa sobom. Ona nije znak slabosti. Ona je često samo signal da na nekim stvarima treba da poradimo i da nešto u životu treba da promenimo.“
Foto: privatna arhiva
Ljudi sa anksioznošću često imaju sklonost ka tzv. ‘katastrofalnom razmišljanju’ – očekivanju najgoreg ishoda u određenim situacijama. Recimo, osoba koja se boji da govori u javnosti može unapred predviđati da će napraviti mi grešku i biti ismejana, iako to nije činjenično. Takva uverenja samo pojačavaju osećaj straha koji se manifestuje kroz telesne senzacije poput ubrzanog lupanja srca, otežanog disanja, napetosti mišića, preznojavanja…
„Kroz terapijski proces, fokus stavljam na identifikovanje i promenu tih iracionalnih misli, obzirom da je ključni koncept kojim se vodim uverenje da naše misli direktno utiču na naše emocije i ponašanja“, objašnjava Irina Dugonjivac.
Osoba koja pati od socijalne anksioznosti može verovati da će biti osuđivana ili ismevana u društvenim situacijama. Ove misli izazivaju osećaj panike ili straha, što dalje vodi do izbegavanja tih situacija.
„Cilj nam je da identifikujemo negativne misli, ispitamo njihovu verodostojnost i postepeno ih zamenimo realnijim uverenjima. Koristimo i tehnike relaksacije, poput vežbi disanja, kako bi osoba povratila kontrolu nad svojim telom i shvatila da nema objektivne opasnosti, uz postepeno izlaganje situacijama, jer jedino suočavanje vodi ka razrešenju.“
Foto: privatna arhiva
Irina Dugonjivac ističe da je jedan od najvećih izazova u radu sa klijentima koji pate od anksioznosti njihova potreba za kontrolom i izbegavanjem neizvesnosti.
„Mnogi ljudi sa anksioznošću imaju tendenciju da previše brinu o budućim događajima, pokušavajući da predvide svaki mogući scenario kako bi izbegli potencijalnu opasnost ili neuspeh. Nažalost, ovaj način razmišljanja samo dodatno hrani anksioznost i zbog toga edukujem klijente da prihvate neizvesnost kao sastavni deo života. Život je prepun nepredvidivih situacija koje nije moguće kontrolisati, dovoljno da verujemo sebi i svojim kapacitetima da se u svakoj situaciji koju nam budućnost nosi – možemo snaći. Potreba za kontrolom nam samo remeti sadašnjost.“
Objašnjava da je kroz rad sa ljudima koji pate od anksioznosti, ključno pokazati razumevanje i empatiju.
„Anksioznost je često praćena osećajem izolovanosti, jer pojedinci veruju da ih drugi ne razumeju, ili da su sami u svom iskustvu. Kao psiholog, imam odgovornost da stvorim sigurno okruženje u kojem se moji klijenti osećaju prihvaćeno i podržano. Zajedno identifikujemo uzroke problema, menjamo destruktivne obrasce mišljenja i ponašanja i razvijamo alate za suočavanje sa životnim izazovima.“
Foto: privatna arhiva
Tehnike poput dubokog disanja, vođenje dnevnika i strukturiranje dana mogu pomoći da se osećaj preopterećenosti smanji i da se značajno ublaže simptomi anksioznosti. Svaka mala promena, bilo da je to fizička aktivnost ili fokusiranje na sadašnji trenutak, doprinosi postepenom oslobađanju od anksioznosti.
„Najteži, ali i najvažniji je prvi korak – potražiti pomoć. Uz podršku stručnjaka, put ka prevazilaženju anksioznosti postaje realan i dostižan. Svako od nas zaslužuje, pre svega, miran život. Niste sami“, zaključila je Dugonjivac.
Foto: privatna arhiva
KONTAKT
+38166 003 898
Zetska 38 (Vagres City) Niš
drmishel.rs
Facebook
Instagram
