Sajam kolekcionarstva, antikviteta i numizmatike, održan u Domu Vojske u Nišu, privukao je veliki broj posetilaca iz svih krajeva Srbije, ali i susednih zemalja. Ljubitelji istorije i kulturnog nasleđa imali su priliku da se dive i kupuju retke kovanice, stare novčanice, umetnička dela, satove, vojne insignije i druge fascinantne predmete iz prošlih vekova.
Dušan Dolašević iz Udruženja „Via Antica“, organizatora događaja, istakao je značaj ove manifestacije za ljubitelje starina, ali i za širu publiku.
„Imamo veliki broj predmeta za sve kolekcionare, od numizmatike i filatelije, do vojnih predmeta i umetnosti. Posebno nas raduje što sajam privlači sve više mladih posetilaca, čime ostvarujemo jedan od naših glavnih ciljeva – popularizaciju kolekcionarstva među novim generacijama”, rekao je Dolašević i dodao da je ovogodišnja ponuda bila izuzetno raznovrsna.
Jedan od predmeta koji je izazvao posebnu pažnju bio je autentični jatagan iz Pirota, star preko 200 godina. Vlasnik, Miroljub Đorđević, istakao je da je ovo jedan od retkih očuvanih primeraka iz perioda između 1810. i 1815. godine.
“Našao sam ga u kući u Visokom. Jatagan nosi zapise na turskom jeziku, i kao kolekcionar numizmatike i ordenja, s ponosom ga izlažem ovde”, rekao je Đorđević.
Među izloženim predmetima našao se i novčić od dva dinara iz 1875. godine, iz vremena vladavine Milana Obrenovića, koji je posebno redak zbog svoje kratke proizvodnje.
“Ova kovanica je povučena iz proizvodnje veoma brzo, zbog čega je izuzetno cenjena među kolekcionarima”, istakao je Đorđević.
Pored numizmatike i vojnih relikvija, posetioci su mogli da uživaju u delima umetnosti, uključujući slike Borisa Rumjanceva, ruskog disidenta koji se nastanio u Novom Sadu nakon Oktobarske revolucije, a kasnije emigrirao u SAD.
“Njegove tempere malih formata mogu se povremeno naći na tržištu umetnina, dok su njegova ulja gotovo neuhvatljiva za kolekcionare”, kazali su nam kolekcionari.
Jedna od najzanimljivijih priča koja je proizašla iz sajma bila je o francuskim novinama La Petit Journal iz 1891. godine, koje su posvećene venčanju kraljice Natalije Obrenović sa kraljem Milanom. Vlada Spremo podelio je anegdotu o političkim i špijunskim igrama koje su pratili ovaj kraljevski par, posebno naglašavajući značajni uticaj kraljice Natalije na srpsku politiku tog vremena.
„Bila je proruski orijentisana, za razliku od svog muža koji je bio naklonjen Austriji. Zvali su je Vlajina. Kasnije su se razveli jer nisu mogli da se trpe – ona je odavala njegove vojne tajne. Imala je špijune koji su prisluškivali iza vrata i slala Milanove podatke Rusima. Kada je Milan oslobodio Niš, Vranje i Pirot, Rusi su tražili da te teritorije preda Bugarima. On im je odgovorio: ‘Predaću vam sve to kada moja glava bude na novoj Ćele kuli, s krunom na vrhu.’ Tada su se uključili Englezi, Francuzi i Nemci, i Bugarska je smanjena“, ispričao nam je na sajmu Vlada Spremo.
„Skupljam ove predmete već 20 godina. Ordenje, medalje, vojne insignije i drugi predmeti iz vremena Kraljevine Jugoslavije prikazuju tradiciju i kulturu našeg naroda“, kazao je Cvetković.
Pored izlagača iz Srbije, na sajmu su se predstavili i kolekcionari iz Bugarske, Makedonije i Rumunije, što je dodatno obogatilo raznovrsnost ponude. Iako potiču iz različitih zemalja, predmeti su odraz sličnih kulturnih tradicija naroda Balkana, zaključili su kolekcionari.