Violeta Milićević 
U Velikoj sali Privredne komore Srbije – Regionalne privredne komore Niš, danas je održana sednica na temu mlečnog govedarstva i sve izraženijeg problema prisustva aflatoksina u mleku. Okupljeni članovi Sekcije proizvođača i prerađivača mleka iz sedam upravnih okruga u Srbiji suočili su se s gorućim pitanjem – kako balansirati između zaštite potrošača i interesa proizvođača u ovoj složenoj industriji.
„Zakonska regulativa je ključna, ali i izuzetno složena“, istakao je dr. Dragan Milićević, naučni savetnik Instituta za higijenu i tehnologiju mesa. “
Trenutni kompromis između domaćih i evropskih standarda, iako delikatan, ipak pruža osnovnu bezbednost. No, pravi izazov leži u skladištima.“
Postupak donošenja zakonske regulative je jako kompleksan i složen. Sa jedne strane morate da zaštitite zdravlje potrošača, a sa druge i interese proizvođača. Donošenje zakunske regulative zato uvek predstavlja balanisiranje koje se zasniva na naučnim saznanjima i tehnološkim dostignućima.
„U ovom momentu zakonska regulativa u Srbiji predstavlja kompromis između Zakonske regulative kodeksa alimentrijusa koji je propisao 0,5 mikrograma po kilogramu i Evropske agencije za bezbednost hrane koja je 005. Lično mislim da time nije ugrožena bezbednost naših građana i konzumenata. Razlike u toksikološkom smislu su veoma male, tvrdi dr Milićević.
Prema njegovim rečima, dosadašnja istraživanja su pokazala da je problem u skladištima.
„Betonska skladišta su bolja, ali i skuplja od metalnih, što predstavlja još jedan izazov za proizvođače“, dodaje Milićević.
Da evropske zemlje imaju napredniji pristup, potvrđuju predavači.
„Prediktivni modeli su ključni u sprečavanju razvoja mikrotoksina. Ali borba protiv aflatoksina počinje već na polju, kroz izbor odgovarajućih hibrida i agrotehničkih mera.“
Mnogi proizvođači iz Srbije na mogu da izvoze mleko baš zbog prisustva alfatoksina. Zemlje u okruženju, Bosna, Crna Gora, Makedonija su prihvatile norme Evopske unije. Ako vi to ne poštujete onda možete doći u situaciju da ne možete da izvozite, upozorili su u Nišu.
Prof. dr Dragan Šefer, sa Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu kazao je da je osnovni problem kada je prisustvo alfatoksina u mleku korišćenje raznoraznih dodataka u ishrani životinje koje sprečavaju resporpciju alfatoksina u želucu, pa samim tim on dospeva i u mleku.
„Dodatak poput acobenta može biti ključan u sprečavanju prisustva aflatoksina u mleku“, objašnjava Šefer.
Sve je to samo deo šire slike.
„Pre trideset godina, mikrotoksini nisu bili na našem radaru. Danas ih ima preko hiljadu, od kojih su neki mnogo opasniji od aflatoksina“, upozorava Šefer.
Ova tematika zahteva sveobuhvatan pristup, od setve pa do proizvodnje hrane za životinje.
„Ključno je sprečiti razvoj plesni i mikrotoksina, a to počinje već na polju“, zaključuje Šefer.
Zaključak je jasan – borba protiv aflatoksina u mlečnoj industriji zahteva sveobuhvatan pristup, počevši od samog procesa setve, pa sve do proizvodnje hrane za životinje. Važno je razumeti da mikrotoksini nastaju kao rezultat prisustva određenih gljivica koje se razvijaju na mestima bogatim hranljivim materijama, poput koncentrata. Iako postoji mala šansa za njihovo prisustvo na paši, problem zahteva stalnu pažnju i kontrolu.
Pravilnik koji predviđa veću koncentraciju aflatoksina u mleku u odnosu na evropski standard u Srbiji važi do 30. novembra 2024.
