Violeta Milićević 
Prema rečima diplomiranog pravnika Violete Stamenković, koja je angažovana u telu za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine RS, trgovci su skloni da koriste moćne marketinške i psihološke trikove, ali potrošač treba da se dobro informiše i da sam proceni koliko se upušta u ovu igru.
“Trgovci kod nas masovno usvajaju praksu koja je na Zapadu dala fantastične rezultate. Cilj prodaja u većem obimu i veća zarada, jer ako se ne proda roba, nogomilavaju se velike zalihe robe, što bi uticalo da proizvodnja zaustavi svoje proizvodne kapacitete”, kazala je Stameković Glasu juga.
Često smo viđali na tv izveštajima da su u svetu za „crni petak” ogromni redovi potencijalnih potrošača ispred prodavnica. U Srbiji takav odaziv potrošača nije na taj način zaživeo. Zašto?
“Na Zapadu su propisane poreske olakšice trgovcima kada sve svoje zalihe robe prodaju pred kraj fiskalne godine, tako da se najviše marketinški aktiviraju pred božićne i novogodišnje praznike. Tada su većinom potrošači u velikoj prazničnoj euforiji i željni kupovine mnogobrojnih poklona za svoju porodicu i prijatelje”, objašnjava ona.
U Srbiji je svake godine „crni petak” sve popularniji i iščekivaniji, a trgovci ozbiljno ulažu sve više u svoj marketing. Trgovci oglašavaju „crni petak” sve pompeznije, upućuju poziv da se posete prodavnice, često najavljujući ekstra cene ili popuste koje oni možda blago i podignu, da bi to potrošaču stvorio utisak – snižena cena. Da li se tada trgovci služe obmanjujućom poslovnom praksom predviđenom Zakonom o zaštiti potrošača? Koliko se često dešava u praksi da trgovci oglašavaju proizvod na zbunjujući način kojim se otežava razlikovanje prave cene ili postojanja određenih pogodnosti u pogledu na predhone, ranije cene?
“Sve ukazuje da se trgovci služe veoma dobro proverenim psihološkim trikovima, ali na svakom potrošaču je odluka da racionalno razmisli šta im je potrebno. Potrošači podlegnu efektima šarenih izloga i bombastičnim reklamama u veselim bojama, opijeni lepom i prijatnom atmosverom, tako da završavju svoju kupovinu puni kesama predmeta koju nisu ni planirali”, istakla je Violeta Stamenković.
Prema zvaničnom izveštaju Republičkog zavoda za statistiku od 31.10.2023. godine, prema prethodnim rezultatima, promet robe u trgovini na malo u Republici Srbiji u septembru 2023. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, veći je u tekućim cenama za 8,7%, a u stalnim cenama manji je za 0,7%. Ukoliko se uporede prvih devet meseci 2023. godine sa istim periodom 2022. godine, promet robe u trgovini na malo veći je u tekućim cenama za 8,3%, a u stalnim cenama manji je za 3,9%.Promet u trgovini na malo dobijen je na osnovu redovnog statističkog istraživanja „Mesečni izveštaj trgovine na malo”, realizovanog na uzorku, i na osnovu prijava PDV-a dobijenih od Poreske uprave. (Izvor: Republički zavod za statistik)
Videćemo kakav će izveštaj biti Republičkog zavoda za statistiku za promet robe u trgovini na malo u Republici Srbiji u novembru 2023. godine.
“Jedna bitna stavka je da tim danima postoji veliki pritisak koji trpe prodavci u prodavnicama. Niko ne kontroliše da li je trgovac isplatio svoje radnike zbog povećanog obima posla u skladu sa važećim odredbama Zakona o radu „Crni petak” je za radnika u prodavnici veliki presing u odnosu na obične radne obaveze u ostalim danima. Povećan obim posla i rad duži od radnog vremenaa regulisan je članom 53. Zakona o radu. Koliko su Sindikati aktivni na pravi način i kako uopšte štite prava zaposlenog radnika u prodavnici? Ko će ukazati da trgovac svom radniku treba da da povećanje zarade za akciju „crni petak” zbog povećanog obima posla?”, upozorava Stamenković i na kraju je zaključila da kupovina sve nas definitivno čini srećnijim, ali upozorila da potrošači drobro razmisle šta kupuju i da pazare u skladu sa kućnim budžetom.
Da podsetimo, Crni petak je “uvezen” iz Amerike, a kolike su to zaista akcije najbolje pokazuje prelepljivanje cena.
