Violeta Milićević U Srbiji će danas biti obeležen globalni dan velikih popusta i rasprodaja — Crni petak, a trgovci najavljuju sniženja i preko 50 odsto. Ipak, stručnjaci i organizacije za zaštitu potrošača upozoravaju da se iza brojnih „velikih popusta“ često kriju marketinške taktike koje mogu da zavedu kupce.
Prema iskustvima Centra za zaštitu potrošača Forum Niš, popusti koji se promovišu kao spektakularni često su rezultat prethodnog podizanja cena, kako bi umanjenje izgledalo veće nego što zaista jeste.
Stojčev: Pazite šta kupujete i da li vam to uopšte treba
Iako je „Crni petak“ postao uobičajen marketinški termin u trgovinama širom Srbije, predsednik Centra za zaštitu potrošača „Forum“ Niš, Perica Stojčev, smatra da ovaj naziv kod nas nosi drugačije konotacije nego u zemljama gde je nastao.
„Crni petak, sam naziv, meni malo deluje rogobatno. U našem jeziku to izaziva neke druge konotacije i neke druge stvari, za razliku od tržišnih ekonomija gde je to uvedeno i običajno, koje imaju sasvim drugu poruku“, rekao je Stojčev.
Naglašava, međutim, da potrošači treba da iskoriste svaki popust – bez obzira na to kako je nazvan – ali uz obaveznu dozu opreza.
„Hteo bih samo da kažem potrošačima da svaki popust koji god se pojavi bilo gde, da li ga nazvali porodični popust, da li je to Crni petak ili svezansko sniženje – treba da iskoriste. Ali moraju da vode računa. Prvo, da li im je to uopšte potrebno da kupuju. Drugo, da li je to sniženje pravo, odnosno da li su proverili možda na nekom drugom mestu da je ista roba jeftinija. I na kraju, da li je to pravi kvalitet onoga što se nudi“, poručuje Stojčev.
Kako kaže, najveći broj prigovora potrošača i dalje se odnosi upravo na kvalitet proizvoda.
„Najčešći prigovori su upravo na kvalitet“, potvrđuje on.
Dodaje i da se mnoga sniženja, posebno van velikih sezonskih akcija, odnose na robu koja se inače slabo prodaje.
„Pretpostavljamo da se snizi ona roba čija redovna prodaja nije dobra. To ne važi za ove velike popuste od 2-3 dana, već za redovne akcije – ono što ne ide trgovcima, oni snize i prodaju“, objašnjava Stojčev.
Na pitanje zašto su sniženja u zapadnim zemljama često znatno veća, Stojčev kaže da je razlog jednostavan: konkurencija.
„To je moguće i verovatno tačno, jer je tamo razvijenija tržišna ekonomija i postoji veća konkurencija. Zbog toga su trgovci u obavezi i prilici da spuste više cene kako bi privukli potrošače“, zaključuje on.
Građani podeljeni: od nepoverenja do nade da će se „uloviti“ dobra cena
Ekipa Glas juga razgovarala je i sa kupcima, a njihovi stavovi su znatno različiti. Jedna Nišlijka kaže da u sniženja „uopšte ne veruje“.
„Ne verujem, mislim da je sve to marketinški potez. Cene su uvek iste, samo ubace naziv Crni petak.“
Druga sagovornica objašnjava da sniženja očekuje, jer kod nje u Ljubljani zaista postoje.
„Ja sam iz Ljubljane i čekam Crni petak da bih kupila nešto jeftinije. Tamo su cene niže nego kod vas u Nišu, pa sam navikla na veće popuste.“
Neki građani koriste popusti i kupuju, ali uz veliku rezervu.
„Kupili smo nešto, ali mislim da sniženja nisu realna. Ljudi moraju da znaju stvarnu cenu, pa tek onda cenu sa popustom. Ovako ne deluje korektno.“
Crni petak od jednodnevnog događaja prerastao u ceo „crni period“
Nekada jednodnevni događaj, Crni petak se u Srbiji pretvorio u višednevnu, pa i višenedeljnu rasprodaju. Mnogi trgovci popuste produžavaju i na vikend, ponedeljak, pa čak i na celu nedelju ili čitav mesec.
