Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik Svetih Vrača, Svetog Kozme i Damjana, poznatih kao iscelitelji i besrebrenici. Ova dva sveca su u narodu prepoznata kao zaštitnici zdravlja i čudotvorci, a njihove priče o požrtvovanosti i veri i dalje inspirišu.
Legende o čudotvorcima
Kozma i Damjan su bili veoma oprezni u tome da nikome ne naplaćuju svoje usluge. Jednom prilikom, Kozma se naljutio na Damjana jer je ovaj prihvatio tri jajeta od žene po imenu Paladija, koju su izlečili. Kozma je zbog toga zatražio da ga, nakon smrti, ne sahrane pored Damjana. Ipak, Damjan je primio taj dar ne kao nagradu, već zato što ga je žena zaklela Svetom Trojicom. Nakon smrti, braća su ipak zajedno sahranjena u mestu Feremanu.
Druga legenda govori o carevoj optužbi da braća koriste magiju za lečenje, no, nakon što su i njega izlečili, car postade hrišćanin i oslobodi ih sa velikim počastima. Treća verzija kaže da su Kozma i Damjan stradali u progonu hrišćana 284. godine u Rimu.
Zašto se Sveti Vrači slave dva puta godišnje?
Sveti Vrači slave se dva puta godišnje, 14. jula (1. jula) i 14. novembra (1. novembra), pretposatvlja se zato što je jedan brat umro 1. jula, a drugi 1. novembra.
Sveti Kozma i Damjan na ikonama se predstavljaju u običnom, odelu svog vremena, držeći u rukama kovčežiće iz kojih su bolesnima davali razne lekove.
Narodna verovanja i značaj praznika
U našem narodu Sveti Kozma i Damjan simbolizuju zdravlje i isceljenje. Njihova verna posvećenost inspirisala je mnoga narodna verovanja i prakse. Veruje se da deca rođena na Svete Vrače imaju poseban blagoslov i da, ukoliko prežive desetu godinu, imaju pred sobom dug život. Mnoge banje u Srbiji, poput Sokobanje, proslavljaju ovaj dan kao svoju slavu, jer se prema predanju veruje da su braća koristila lekovite izvore u lečenju.
Praznik Svetih Vrača podseća vernike na vrednost požrtvovanosti, vere i bezuslovne pomoći drugima, a mnogi će se sutra pomoliti za zdravlje i zaštitu porodice, obraćajući se ovim čudesnim isceliteljima.