Glas Juga 
Danas, Srpska pravoslavna crkva i vernici širom sveta slave Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. Ovaj praznik, poznat i kao Đurđevdan, obeležava se kroz veliki broj običaja koji su povezani sa tradicijom i verom.
Sveti Georgije, čije ime danas nose mnogi hramovi i porodice, potiče iz Kapadokije, a njegova hrabra ispovest vere pred carem Dioklecijanom postala je simbol nepokolebljivosti u veri. Iako je prošao kroz teška mučenja, njegova vera i molitve bile su neugasive. Legenda kaže da je čak vaskrsao mrtvaca svojom molitvom, što je mnoge uverilo u istinitost hrišćanske vere.
Najpoznatija ikona Svetog Georgija prikazuje ga kako na konju, u vojvodskom odelu, hrabro probada aždaju kopljem.
Ova slika postala je simbol pobede nad zlom i stradanjem radi vere.
Međutim, Đurđevdan nije samo verski praznik, već i dan bogat tradicijom i običajima koji odražavaju duh zajedništva i poštovanja prema prirodi.
Jedan od najpoznatijih običaja je pletenje venčića od lekovitih trava, koji se zatim bacaju u reku ili izvor. Veruje se da ovi venčići donose zdravlje, berićet i zaštitu od uroka. To je prilika da vernici pokažu svoju zahvalnost prema prirodi i njenim blagoslovima.
Đurđevdan je takođe praznik stočara, što posebno dolazi do izražaja u ruralnim krajevima.
Tradicionalno se seku vrbe i postavljaju na kuće, dok deca uživaju u skidanju venčića sa tih vrba. Za Rome, Đurđevdan je jedan od najvećih praznika koji označava dolazak proleća i simbolizuje radost i veselje.
Ovi običaji i tradicije predstavljaju ne samo versko nasleđe, već i kulturno bogatstvo koje se prenosi s kolena na koleno. Đurđevdan je prilika da se zajedno odamo poštovanje Svetom Georgiju, ali i da se radujemo dolasku proleća i novog ciklusa života.
