Glas Juga 
Prvi ponedeljak posle Vaskrsa u narodu je poznat kao Vaskršnji, ali i kao Svetli ili Vodeni ponedeljak. Ovaj dan ima posebno mesto u tradiciji i običajima, a veruje se da donosi radost, obnovu i napredak.
Vaskrs se slavi tri dana, pa su i ponedeljak i utorak obeleženi crvenim slovom u kalendaru Srpska pravoslavna crkva. Tokom prazničnih dana vernici se pozdravljaju rečima „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“, podsećajući jedni druge na najveću hrišćansku vest – Hristovo vaskrsenje.
Vaskršnji ponedeljak označava i početak takozvane Tomine, odnosno Bele nedelje, koja spada u trapave sedmice, kada se ne posti ni sredom ni petkom.
U mnogim krajevima Srbije danas se održavaju litije, dok se jedan od najupečatljivijih običaja neguje u Manastir Hilandar. Nakon jutarnje službe, monasi izlaze iz manastira noseći crkvene predmete i ikonu Bogorodice Trojeručice, uz molitvu i pojanje obilazeći sveta mesta, a zatim se vraćaju u hram.
Zašto se kaže „Vodeni ponedeljak“?
Ovaj dan nosi i naziv Vodeni ponedeljak zbog starog običaja koji se i danas ponegde zadržao, naročito u Vojvodini.
Prema tradiciji, momci koji su za ženidbu obilaze devojke za udaju, često uz muziku i u svečanom raspoloženju. Sa sobom nose vodu kojom simbolično polivaju devojke, verujući da se na taj način „spiraju“ loše stvari i priziva sreća.
Narodno verovanje kaže – što više vode, to je veća naklonost i šansa za buduću ljubav.
Običaji koji donose sreću
Praznična atmosfera nastavlja se i danas – okupljaju se porodica, prijatelji i kumovi, a trpeza je bogata, uz nezaobilazna farbana jaja.
Postoji i verovanje da bi na Vaskršnji ponedeljak trebalo podeliti hranu i jaja onima kojima je to najpotrebnije. Smatra se da upravo ovaj čin donosi blagostanje, sreću i napredak u godini koja dolazi.
