Glas Juga 
Danas pravoslavni vernici proslavljaju Đurđevdan, jedan od najvećih praznika u srpskoj tradiciji, bogat običajima koji sežu daleko u predhrišćansku prošlost. Sveti Đorđe, zaštitnik vojske, prirode i prolećnog buđenja, zauzeo je mesto staroslovenskog božanstva Jarila, zbog čega je Đurđevdan praznik zdravlja, plodnosti i nade u dobru godinu.
Umivanje u „biljnoj vodi“ – red se zna
Običaji započinju još uoči praznika, kada domaćica priprema posudu s vodom u koju stavlja prolećno bilje: dren, zdravac, grabež i crveno jaje čuvarkuću – simbol snage i života. Voda se ostavlja da prenoći pod ružom, a ujutru se ukućani ritualno umivaju sledećim redom: deca, da budu zdrava kao dren, devojke, da se momci „grabe“ oko njih, stariji, da im zdravlje potraje, domaćin, da mu kuća bude dobro čuvana.
Cveće, venčići i zaštita doma
U ranim jutarnjim satima, izlazi se na polja gde se bere đurđevdansko cveće: đurđevak, maslačak, mlečika. Od njih se pletu venčići koji se kače na ulazna vrata kuće i dvorišta kako bi godina bila „berićetna“. Ti venčići ostaju tu sve do sledećeg Đurđevdana.
U nekim krajevima mladi se zabavljaju „gađanjem“ biljkom prilepačom – ako se zalepi za osobu koju simpatišete, veruje se da će se i ona „zalepiti“ za vas. Pored toga, grane graba služe za kićenje kuća i ljuljanje – da bi se simpatije „grabile“ za onog koji se ljulja.
Krstići od leske i zaštita od zla
Od leskovih grana se prave krstići koji se stavljaju na kuće i njive. Vekovno verovanje kaže da ovi simboli štite domaćinstvo od gromova i zlih sila. Noću su se nekada palile vatre kako bi se selo očistilo od zlih uticaja, a ljudi ostajali zaštićeni.
Ljubavne igre, kapije i voda sa vodenice
Postoji i zanimljiv običaj koji je opstao u nekim selima: mladići u ponoć skidaju kapije kuća devojaka koje im se dopadaju i odnose ih – simbolično pokazujući da će se devojka udati te godine.
Žene i devojke donose uveče vodu sa vodenica, u koju stavljaju bilje, naročito selen. Tom vodom se na Đurđevdan umivaju da bi, prema verovanju, „otpalo svako zlo“.
Praznične opomene
Na Đurđevdan se ne sme spavati tokom dana, jer će, prema narodnom verovanju, onog ko zadrema boleti glava cele godine. Ako se to ipak desi, treba „prespavati“ isto mesto na Markovdan kako bi bol prošla.
Ako je Đurđevdan vedar – godina će biti plodna, a ako pada kiša – čeka se suša. Praznik je ispunjen simbolikom, a brojne narodne priče i verovanja samo potvrđuju koliko je duboko ukorenjen u srpskoj kulturi.
Đurđevdan je, bez sumnje, više od praznika – on je susret prirode, duhovnosti i zajednice u najsvetlijem obliku. Zato danas mnogi ustaju ranije, umivaju se biljkama, kite vrata cvećem i raduju se lepšem vremenu, boljem zdravlju i, možda, novoj ljubavi.
